Руска авангарда у Београду

У Музеју историје Југославије представљена је изложба „Руска авангарда у Београду”. На поставци је  приказано 117 дела више од 50 аутора.

„Једна баба се услед своје претеране радозналости нагнула кроз прозор, испала и разбила се. Кроз прозор се нагнула друга баба да би видела ону која се разбила, али је услед своје претеране радозналости такође испала кроз прозор, стрмоглавила се и разбила. Затим је кроз прозор испала и трећа баба, затим четврта, затим пета. Када је испала и шеста баба, мени је досадило да их гледам, па сам пошао на Маљцевску пијацу где су, кажу, једном слепцу поклонили плетени шал.” Казујући ову причу Данила Хармса, руског сатиричара, изложбу је отворио министар културе Иван Тасовац. Он је потом констатовао да шал већ има око врата и рекао: „Ништа више не бих додавао о овом догађају”. Затим је позвао многобројне званице да крену у разгледање поставке у здању старог музеја.

На изложби су приказани сви правци у којима су стварали руски авангардисти као сликари, графичари, илустратори књига, сценографи, филмски и позоришни костимографи, аутори архитектонских утопија, међу којима су најважнији Василије Кандински, Александар Родченко, Иван Кљун, Александар Архипенко, Александар Веснин, Љубов Попова, Ел Лисицки, Сергеј Ејзенштајн. Поставка обухвата уметничка дела из Руског државног архива књижевности и уметности, Државног ростовско-јарославско архитектонско-уметничког музеја, Ивановског обласног уметничког музеја, Јарославског уметничког музеја и Државног историјско-архитектонског, уметничког и пејзажног музеја Царичино.

Ауторке изложбе су кустоскиње Ана Пахомова и Фаина Балаховска. Догађај је организован у сарадњи са Руским музејско-изложбеним центром Росизо.

Отправник послова у амбасади Русије у Србији Денис Кузнедељев оценио је да јединствена збирка уметнина светске класе изложена у овој културној установи крунише успешну сарадњу Србије и Русије у области културе у 2015. години.

Директорка Музеја историје Југославије Неда Кнежевић рекла је да је повод за изложбу 100 година од излагања „Црног квадрата”, чувеног дела Казимира Маљевича, најзначајнијег представника руске авангарде.

Она је подсетила да није необично што „Руска авангарда” гостује у овом музеју јер се он бави првом Југославијом, када је, под утицајем руске авангарде, настао зенитизам који је предводио Љубомир Мицић, оснивач авангардног часописа „Зенит”. Посетиоци на овој поставци могу видети једанаест дела из Мицићеве колекције која се чувају у збиркама Народног музеја.