Ruska avangarda u Beogradu

U Muzeju istorije Jugoslavije predstavljena je izložba „Ruska avangarda u Beogradu”. Na postavci je  prikazano 117 dela više od 50 autora.

„Jedna baba se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se. Kroz prozor se nagnula druga baba da bi videla onu koja se razbila, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razbila. Zatim je kroz prozor ispala i treća baba, zatim četvrta, zatim peta. Kada je ispala i šesta baba, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal.” Kazujući ovu priču Danila Harmsa, ruskog satiričara, izložbu je otvorio ministar kulture Ivan Tasovac. On je potom konstatovao da šal već ima oko vrata i rekao: „Ništa više ne bih dodavao o ovom događaju”. Zatim je pozvao mnogobrojne zvanice da krenu u razgledanje postavke u zdanju starog muzeja.

Na izložbi su prikazani svi pravci u kojima su stvarali ruski avangardisti kao slikari, grafičari, ilustratori knjiga, scenografi, filmski i pozorišni kostimografi, autori arhitektonskih utopija, među kojima su najvažniji Vasilije Kandinski, Aleksandar Rodčenko, Ivan Kljun, Aleksandar Arhipenko, Aleksandar Vesnin, Ljubov Popova, El Lisicki, Sergej Ejzenštajn. Postavka obuhvata umetnička dela iz Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog rostovsko-jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonskog, umetničkog i pejzažnog muzeja Caričino.

Autorke izložbe su kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska. Događaj je organizovan u saradnji sa Ruskim muzejsko-izložbenim centrom Rosizo.

Otpravnik poslova u ambasadi Rusije u Srbiji Denis Kuznedeljev ocenio je da jedinstvena zbirka umetnina svetske klase izložena u ovoj kulturnoj ustanovi kruniše uspešnu saradnju Srbije i Rusije u oblasti kulture u 2015. godini.

Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević rekla je da je povod za izložbu 100 godina od izlaganja „Crnog kvadrata”, čuvenog dela Kazimira Maljeviča, najznačajnijeg predstavnika ruske avangarde.

Ona je podsetila da nije neobično što „Ruska avangarda” gostuje u ovom muzeju jer se on bavi prvom Jugoslavijom, kada je, pod uticajem ruske avangarde, nastao zenitizam koji je predvodio Ljubomir Micić, osnivač avangardnog časopisa „Zenit”. Posetioci na ovoj postavci mogu videti jedanaest dela iz Micićeve kolekcije koja se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja.