Фелипе Гонзалес навија за десницу

Самоуверени Фелипе Гонзалес (73), бивши председник владе и генерални секретар Социјалистичке странке, ускочио је на узаврелу постизборну сцену Шпаније иако је већ одавно баталио домаћу политику и посветио се уносним пословима по Латинској Америци и Европи. Неколико дана после избора, када је било јасно да због успона нове левичарске партије Подемос ни Народна ни Социјалистичка странка неће моћи да направе већинску владу, Гонзалес је решио да се активно укључи у шпански кипући котао. Младог шефа Социјалистичке странке Педра Санчеза хитно је позвао у своју кућу на ручак.

Не зна се ни шта су јели ни шта су пили, али се зна да је Гонзалес, као патријарх социјалиста, све снаге уложио да убеди Санчеза у нови „лекс специјалис” како би се елиминисала црвена авет Подемоса, нове странке која је на првим домаћим општим изборима добила 69 места у парламенту, највише од бирача разочараних традиционалном левицом. Гонзалес је Санчезу предочио да у савезу са десничарском Народном партијом под хитно донесу закон о измени изборног система како би зауставили даљи напредак Подемоса и спречили да Пабло Иглесијас, универзитетски професор са дугом косом везаном у реп, једног дана постане премијер Шпаније.

Идеја коју гура Гонзалес јесте да се, по угледу на Француску, на општим изборима уведе и други круг гласања. Као што су Французи, удружујући се против екстремно десног Националног фронта, успели да га елиминишу, гласајући на последњим регионалним изборима за „мање лоше решење”, то јест за Саркозијеве Републиканце, тако би и Шпанци требало да раде. По мишљењу Гонзалеса, Подемос је „екстремна комунистичка левица” погубна по Шпанију и Европу као што је за Француску то Национални фронт Марин ле Пен. Он није једини социјалиста који овај став дели са најконзервативнијим функционерима Народне партије. Већ је постао рефрен да ће Шпанија, дозволи ли се да њом завлада Подемос, бити подвргнута совјетизацији, кубанизацији, венецуелизацији, укидању демократских слобода и људских права, да ће стари остати без пензија, а млади без посла. И поред свеопштег медијског застрашивања, партија израсла из масовних протеста незадовољника за мање од две године постојања успела је да оствари одличан резултат, којим је срушена епоха двопартизма. Став Подемоса јесте да су обе партије исте: да оне послушно изводе задате радове по налогу финансијских институција и Брисела, не обазирући се на оно што су обећале бирачима.

Захваљујући другој рунди гласања на регионалним француским изборима овог месеца, Национални фронт није добио већину ни у једном од региона, иако је у првом кругу крајња десница добила највећи број гласова – 27,7 одсто на националном нивоу.

Гонзалес је четрнаест година био на челу владе, што је најдужи период владавине од смрти Франка пре четрдесет година. Поједини медији који су измакли власништву великих корпорација подсећају на детаље из његове такозване левичарске биографије: истовремено је пушио цигаре, грлио се са лидером кубанских комуниста Фиделом Кастром и заједно са Хавијером Соланом припремао Шпанију за улазак у НАТО. Откад је Подемос почео да стиче подршку, Гонзалес потеже раније везе његових лидера са латиноамеричким левичарским владама. За покојног лидера боливарске револуције Уга Чавеса каже да је упропастио Венецуелу, „најбогатију земљу Латинске Америке”, и прети да ће то исто урадити Подемос са Шпанијом, дође ли на власт. Остаћете без пензија, поручује Шпанцима легендарни социјалиста. „Ваљда ме разумете, никад ми нису били блиски комунисти, они који машу црвеним заставама и не иду на мису, они ће од Шпаније направити Совјетски Савез”, рекао је недавно.

Исте такве изјаве могле су се чути у Великој Британији када је за лидера највеће опозиционе Лабуристичке партије биран доследни левичар, противник НАТО-а и војних интервенција Џереми Корбин. И тада су етаблирани лабуристи – међу њима Тони Блер, који је преварио Британце лажним изјавама и повео их у рат против Ирака, тврдећи као и Џорџ Буш да Багдад поседује оружје за масовно уништење – говорили да ће Британија доживети катаклизму ако на власт дође Џереми Корбин.

Ако не успеју да наговоре Педра Санчеза да са Народном партијом направи велику коалицију, на конгресу социјалиста заказаном за дане одмах после Нове године гласаће се за његову смену. Вође социјалиста у појединим регионима већ су се побуниле против Педра Санчеза, који се опире великој коалицији.

Шпанија ће свакако остати без владе и у јануару, док сецесионисти у Каталонији покушавају да конституишу своју власт и да крену пут отцепљења. То ће им свакако бити олакшано уколико Мадрид остане у вакуму без власти.

Пабло Иглесијас не одустаје од својих предизборних обећања. Лидер Подемоса јуче је позван у палату владе у Мадриду код премијера Маријана Рахоја. У џемперу и без кравате, јасно и гласно је рекао Рахоју: Подемос ни активно ни пасивно неће подржати владу десничара. Радије ће ићи на нове изборе, поготово што подршка новој странци све више расте и упркос кампањи застрашивања коју спроводе Фелипе Гонзалес и многи други.