Партизан тешко до опстанка у АБА лиги

У дану у којем им је „со на рану” ставила вест о доласку њиховог некадашњег хероја Кинзија у Црвену звезду, за Партизанове навијаче је извесно важнија била информација кога је довела последња екипа кошаркашке АБА лиге, Сутјеска из Никшића. Дебитант у регионалном такмичењу ангажовао је Американца са црногорским пасошем Брајона Раша, а најавио и долазак новог центра у данима пред утакмицу са „црно – белима”…

У Црној Гори у понедељак Партизан чека најважнија утакмица досадашњег тока сезоне, која би могла да га сасвим приближи испадању из АБА лиге, у којој следеће јесени неће бити два најслабија тима из текућег издања. Три пораза након што су се надали укључењу у борбу за плеј-оф, „црно – бели” су захваљујући бољој кош разлици испред Цибоне и Олимпије (имају меч мање, који ће одиграти данас) и за победу лошије Сутјеске.

Бивши шампион је и само један успех иза шестопласираног, али је све мање оптимиста међу његовим присталицама, уочи преосталих девет кола у којима распоред није повољан. Домаћин ће бити још четири пута, али у две прилике као аутсајдер (Звезда и Цедевита), а на страни није добио ниједну утакмицу ове сезоне (у последњем колу гостоваће Олимпији, са „плус два” из београдског дуела). Партизан има могућност да доведе нове играче до 10. јануара, када се „затварају” састави у АБА лиги.

Да је појачање најпотребније кош кошем, између осталог, говори то што у трију који на последњим мечевима има највећу „минутажу” у центарској линији, нико није виши од 203 сантиметра. Толико је висок Американац Џонс који игра центра, 201 цм је висина крилног центра Чедомира Витковца, а један више његове замене Еда Мурића. Највиши у ротацији Божо Ђумић (208) на претходна три меча је играо, редом, седам, шест и седам минута. На почетку се рачунало са Костом Перовићем (217) који после дуге паузе није успео да доприноси, па се недавно „пензионисао”.

Џонс је пао у форми у којој је био по доласку, као и најбољи играч екипе Чедомир Витковац који у 34. години игра 12 минута више по утакмици него лане у Будућности. Мурић се тек вратио после полугодишњог одсуства због повреде и при томе је померен са своје крилне позиције. Ђумић је испод очекивања, али до ове сезоне је имао 89 минута искуства у АБА лиги. Поређења ради, пре две године у Партизану је тек трећи центар био играч са годишњим уговором у износу који одговара готово трећини садашњег буџета за екипу, сличном финансијским конструкцијама већине АБА лигаша.

Селекција је јесенас вероватно могла да буде нешто боља, али је било много ограничавајућих фактора, од средстава на располагању преко кратког времена, до наслеђивања играча са уговорима у складу са евролигашким амбицијама и неколицине која је претходне сезоне више била у публици. На пример, ове  је по „минутажи” други Андреја Милутиновић, који је лане у АБА лиги „скупио” ефективно три утакмице (са висином од 198 такође опција у високој линији). Поврх свега, било је и пехова попут повреде Андрића који практично пропушта сезону и неких несрећно изгубљених завршница.

Партизан је само два од 11 пораза претрпео са више од седам поена разлике. Део навијача изгубљене неизвесне финише највише замера тренеру Петру Божићу, али је управо изостанак веће подршке са трибина умногоме утицао на пораз од Игокее, без којег би сада владао мир у кући. Уз добро попуњене трибине Партизан је добио шест од претходних осам мечева у „Пиониру”, изгубивши од Крке кошем са центра у последњој секунди (пре доласка Џонса и Вилсона) и од хита сезоне Мега Лекса. На сусрет са директним конкурентом из Републике Српске дошло је једва 2.500 људи.

Навијачи су такорећи све што је Партизану остало после дугогодишње владавине и ако га напусте, за то тешко да ће бити криви они који сада воде клуб и екипу. Збиља је надреално да се, као против Игокее, са трибина тражи одлазак тренера који је „на коцку” ставио и досадашњи статус и будућу каријеру, и неки минут касније скандира неком ко је иза себе оставио дуг од чак 6,5 милиона евра. За неке су „црно-бели” изгледа дуго били „КК Душко Вујошевић”, што подупире и недавна изјава бившег тренера да је он „из обзира држао у Партизану” Драгана Тодорића, деценијама спортског директора. 

Пековић: Пуно поверење стручном штабу

Председник КК Партизан НИС Никола Пековић је, из Минесоте, упутио отворено писмо поводом ситуације после три узастопна пораза.

„ Сви у клубу почев од играча, стручног штаба па до нас у руководству надали смо се нешто бољем резултату него што је у овом тренутку. Тренутна тешка ситуација не сме, међутим, да нам замагли видике и скрене нас са стратешког пута опоравка клуба и стварања тима који ће бити доминантан дужи низ сезона, као што је то донедавно био случај. Комплетан стручни штаб ужива наше пуно поверење, нећемо допустити да било ко са стране подрива ауторитет нашег тренера, нити било ко има право да га мења, осим нас који смо му указали поверење. А ми верујемо да Божић и његови сарадници у догледно време могу да достигну славне претходнике, како трофејима, тако и продукцијом младих играча, што је увек био приоритет нашег клуба. У предстојећем периоду ће доћи до одређених промена, јер се кроз утакмице показало да су неопходне. Сврха тих измена је да у 2016. години састав буде компактнији, чвршћи и снажнији”, навео је, поред осталог, Никола Пековић.

Без смене тренера у току сезоне од 1987.

Партизанов кошаркашки клуб нема обичај да смењује тренера у току сезоне. То се није десило још од издања 1986/1987. када је, после пораза у Шибенику и неуспеха у Сарагоси у кључној утакмици за пласман у полуфинале Купа „Кораћа”, смењен Владислав Лучић. Заменио га је помоћник Душко Вујошевић с којим је у априлу освојена титула првака. Касније су двојица стручњака сама напуштала клупу у току сезоне: Дејан Срзић у сезони 1989/1990 (кормило преузео шеф стручног штаба Борислав Ћорковић) и Мирослав Николић 1997/1998 (наследио га помоћник Милован Богојевић, одводећи тим до „фајнал фора” Евролиге).

Експресан повратак после јединог испадања

КК Партизан је из елитног друштва испао једино у сезони 1970/1971 заузевши десето место („мајсторицу” за опстанак изгубио од Ориолика). Ипак, Друга лига се играла преко лета, и „црно-бели” су у јесен 1971. поново били део Првенства СФРЈ. Другу лигу од 22 кола одиграли су на бетону Малог Калемегдана, изузев меча са Вождовцем у којем су се, пред 5.000 људи у „Хали спортова”, убедљиво реванширали за пораз на Душановцу. Играјући у већем делу лиге без тренера Жеравице и репрезентативца Чермака, због њихових обавеза у националном тиму, Партизан је повратак обезбедио неколико кола пре краја.