Partizan teško do opstanka u ABA ligi

U danu u kojem im je „so na ranu” stavila vest o dolasku njihovog nekadašnjeg heroja Kinzija u Crvenu zvezdu, za Partizanove navijače je izvesno važnija bila informacija koga je dovela poslednja ekipa košarkaške ABA lige, Sutjeska iz Nikšića. Debitant u regionalnom takmičenju angažovao je Amerikanca sa crnogorskim pasošem Brajona Raša, a najavio i dolazak novog centra u danima pred utakmicu sa „crno – belima”…

U Crnoj Gori u ponedeljak Partizan čeka najvažnija utakmica dosadašnjeg toka sezone, koja bi mogla da ga sasvim približi ispadanju iz ABA lige, u kojoj sledeće jeseni neće biti dva najslabija tima iz tekućeg izdanja. Tri poraza nakon što su se nadali uključenju u borbu za plej-of, „crno – beli” su zahvaljujući boljoj koš razlici ispred Cibone i Olimpije (imaju meč manje, koji će odigrati danas) i za pobedu lošije Sutjeske.

Bivši šampion je i samo jedan uspeh iza šestoplasiranog, ali je sve manje optimista među njegovim pristalicama, uoči preostalih devet kola u kojima raspored nije povoljan. Domaćin će biti još četiri puta, ali u dve prilike kao autsajder (Zvezda i Cedevita), a na strani nije dobio nijednu utakmicu ove sezone (u poslednjem kolu gostovaće Olimpiji, sa „plus dva” iz beogradskog duela). Partizan ima mogućnost da dovede nove igrače do 10. januara, kada se „zatvaraju” sastavi u ABA ligi.

Da je pojačanje najpotrebnije koš košem, između ostalog, govori to što u triju koji na poslednjim mečevima ima najveću „minutažu” u centarskoj liniji, niko nije viši od 203 santimetra. Toliko je visok Amerikanac Džons koji igra centra, 201 cm je visina krilnog centra Čedomira Vitkovca, a jedan više njegove zamene Eda Murića. Najviši u rotaciji Božo Đumić (208) na prethodna tri meča je igrao, redom, sedam, šest i sedam minuta. Na početku se računalo sa Kostom Perovićem (217) koji posle duge pauze nije uspeo da doprinosi, pa se nedavno „penzionisao”.

Džons je pao u formi u kojoj je bio po dolasku, kao i najbolji igrač ekipe Čedomir Vitkovac koji u 34. godini igra 12 minuta više po utakmici nego lane u Budućnosti. Murić se tek vratio posle polugodišnjog odsustva zbog povrede i pri tome je pomeren sa svoje krilne pozicije. Đumić je ispod očekivanja, ali do ove sezone je imao 89 minuta iskustva u ABA ligi. Poređenja radi, pre dve godine u Partizanu je tek treći centar bio igrač sa godišnjim ugovorom u iznosu koji odgovara gotovo trećini sadašnjeg budžeta za ekipu, sličnom finansijskim konstrukcijama većine ABA ligaša.

Selekcija je jesenas verovatno mogla da bude nešto bolja, ali je bilo mnogo ograničavajućih faktora, od sredstava na raspolaganju preko kratkog vremena, do nasleđivanja igrača sa ugovorima u skladu sa evroligaškim ambicijama i nekolicine koja je prethodne sezone više bila u publici. Na primer, ove  je po „minutaži” drugi Andreja Milutinović, koji je lane u ABA ligi „skupio” efektivno tri utakmice (sa visinom od 198 takođe opcija u visokoj liniji). Povrh svega, bilo je i pehova poput povrede Andrića koji praktično propušta sezonu i nekih nesrećno izgubljenih završnica.

Partizan je samo dva od 11 poraza pretrpeo sa više od sedam poena razlike. Deo navijača izgubljene neizvesne finiše najviše zamera treneru Petru Božiću, ali je upravo izostanak veće podrške sa tribina umnogome uticao na poraz od Igokee, bez kojeg bi sada vladao mir u kući. Uz dobro popunjene tribine Partizan je dobio šest od prethodnih osam mečeva u „Pioniru”, izgubivši od Krke košem sa centra u poslednjoj sekundi (pre dolaska Džonsa i Vilsona) i od hita sezone Mega Leksa. Na susret sa direktnim konkurentom iz Republike Srpske došlo je jedva 2.500 ljudi.

Navijači su takoreći sve što je Partizanu ostalo posle dugogodišnje vladavine i ako ga napuste, za to teško da će biti krivi oni koji sada vode klub i ekipu. Zbilja je nadrealno da se, kao protiv Igokee, sa tribina traži odlazak trenera koji je „na kocku” stavio i dosadašnji status i buduću karijeru, i neki minut kasnije skandira nekom ko je iza sebe ostavio dug od čak 6,5 miliona evra. Za neke su „crno-beli” izgleda dugo bili „KK Duško Vujošević”, što podupire i nedavna izjava bivšeg trenera da je on „iz obzira držao u Partizanu” Dragana Todorića, decenijama sportskog direktora. 

Peković: Puno poverenje stručnom štabu

Predsednik KK Partizan NIS Nikola Peković je, iz Minesote, uputio otvoreno pismo povodom situacije posle tri uzastopna poraza.

„ Svi u klubu počev od igrača, stručnog štaba pa do nas u rukovodstvu nadali smo se nešto boljem rezultatu nego što je u ovom trenutku. Trenutna teška situacija ne sme, međutim, da nam zamagli vidike i skrene nas sa strateškog puta oporavka kluba i stvaranja tima koji će biti dominantan duži niz sezona, kao što je to donedavno bio slučaj. Kompletan stručni štab uživa naše puno poverenje, nećemo dopustiti da bilo ko sa strane podriva autoritet našeg trenera, niti bilo ko ima pravo da ga menja, osim nas koji smo mu ukazali poverenje. A mi verujemo da Božić i njegovi saradnici u dogledno vreme mogu da dostignu slavne prethodnike, kako trofejima, tako i produkcijom mladih igrača, što je uvek bio prioritet našeg kluba. U predstojećem periodu će doći do određenih promena, jer se kroz utakmice pokazalo da su neophodne. Svrha tih izmena je da u 2016. godini sastav bude kompaktniji, čvršći i snažniji”, naveo je, pored ostalog, Nikola Peković.

Bez smene trenera u toku sezone od 1987.

Partizanov košarkaški klub nema običaj da smenjuje trenera u toku sezone. To se nije desilo još od izdanja 1986/1987. kada je, posle poraza u Šibeniku i neuspeha u Saragosi u ključnoj utakmici za plasman u polufinale Kupa „Koraća”, smenjen Vladislav Lučić. Zamenio ga je pomoćnik Duško Vujošević s kojim je u aprilu osvojena titula prvaka. Kasnije su dvojica stručnjaka sama napuštala klupu u toku sezone: Dejan Srzić u sezoni 1989/1990 (kormilo preuzeo šef stručnog štaba Borislav Ćorković) i Miroslav Nikolić 1997/1998 (nasledio ga pomoćnik Milovan Bogojević, odvodeći tim do „fajnal fora” Evrolige).

Ekspresan povratak posle jedinog ispadanja

KK Partizan je iz elitnog društva ispao jedino u sezoni 1970/1971 zauzevši deseto mesto („majstoricu” za opstanak izgubio od Oriolika). Ipak, Druga liga se igrala preko leta, i „crno-beli” su u jesen 1971. ponovo bili deo Prvenstva SFRJ. Drugu ligu od 22 kola odigrali su na betonu Malog Kalemegdana, izuzev meča sa Voždovcem u kojem su se, pred 5.000 ljudi u „Hali sportova”, ubedljivo revanširali za poraz na Dušanovcu. Igrajući u većem delu lige bez trenera Žeravice i reprezentativca Čermaka, zbog njihovih obaveza u nacionalnom timu, Partizan je povratak obezbedio nekoliko kola pre kraja.