Чиним све да кредити буду јевтинији

Народна банка Србије ни ове године није „добацила“ до циљане стопе инфлације од четири одсто плус – минус 1,5 процентни поен. Подбацила је. „Догурала“ је једва до два процента. За једне је то чист промашај, док је другима то много боље него да су се цене измигољиле и отишле преко горње „стативе“. Курс је готово стабилан. Динар наш насушни изгубио је ове године свега 0,7 одсто вредности у односу на евро. За једне сјајан резултат, за друге – опет промашај, јер кретање курса иде наруку увозницима и не прати реална тржишна кретања. И тако из показатеља у показатељ. Топло – хладно. Довољан повод да гувернера НБС др Јоргованку Табаковић питамо како она види све те ствари и – има ли НБС још простора за даљу релаксацију монетарне политике, јер је Извршни одбор НБС седам пута снижавао референтну каматну стопу, која сада износи 4,5 одсто.

Мало или много?

Како за кога и зависи са ког аспекта посматрате. Уколико бисте питали кориснике кредита, они би желели да камате буду што ниже. Са друге стране, инвеститори у динарске обвезнице државе прижељкују више стопе приноса. Оно што је извесно јесте да смо били опрезни у доношењу одлука. Резултат је следећи: каматне стопе на динарске кредите су осетно пале. Просечна цена динарских зајмова за становништво је снижена за 3,7 процентних поена (са 16,9 на 13,2 одсто), док су трошкови финансирања привреде смањени у просеку за 3,4 поена (са 10,9 на 7,5 одсто), закључно са октобром.

Који су могући реални извори јевтинијег новца за улагања у привреду, осим страних директних инвестиција?   

 Као централна банка радимо оно што можемо и оно што је у нашој надлежности. Јачање улоге динара у домаћим привредним токовима један је од стратешких циљева НБС и владе. Остварење његове стабилности уз постизање ниског и одрживог раста општег нивоа цена начини су да се постављени заједнички задатак и реализује. Снижавамо референтну каматну стопу као основни инструмент монетарне политике путем кога се утиче на краткорочне, а посредно и на кретање дугорочних каматних стопа на динарске кредите. 

Те мере већ су имале ефекта. Просечне каматне стопе на динарске кредите грађанима смањене су са 21,9 процената, колико су износиле у јануару 2013, на 13,2 одсто у октобру ове године. Грађани се због тога све више задужују у динарима, па се у првих десет месеци ове године око две трећине новоодобрених кредита становништву односи на кредите у динарском знаку.

НБС ни ове године није добацила до циљне стопе инфлације. Због чега вам је толико стало да годишњу инфлацију „сместите“ баш између те две стативе – четири процента плус – минус 1,5 поена?

Када сте мала и отворена економија, не можете избећи утицаје из међународног окружења. Централне банке не могу у потпуности и директно да контролишу све факторе инфлације, па ни НБС јер знатан удео у укупној инфлацији чине и регулисане цене, на које централна банка не може директно да утиче. У таквом амбијенту разлика од два процентна поена у односу на циљеве развијених економија чини се реалном.

Зашто баш  4±1,5 одсто?

Циљањем инфлације НБС шаље предвидиве сигнале пословања. Када кажемо да ћемо инфлацију довести на ниво од око четири одсто тиме привреди, грађанима и банкама дајемо битну информацију за планирање пословних и потрошачких одлука. Тиме се елиминише елемент неизвесности. За 2016. годину циљ за инфлацију је непромењен и износи 4±1,5 одсто, а њен повратак у границе циља очекујемо у другој половини следеће године, чему би требало да допринесу и ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике.

Колико је, по вама, наша ниска инфлација плод монетарне политике, а колико чињенице да се са проблемом ниске инфлације и дефлаторних тенденција суочава готово цела Европа?

Важан фактор у основи текуће ниске инфлације у свету јесте оштар пад цена примарних производа, пре свега нафте. Будући да смо отворена економија, ниске цене на светском тржишту одражавају се и на кретање наших.

Већина земаља у Европи, под утицајем истих фактора, већ је дуго суочена с изузетно ниском инфлацијом или чак дефлацијом. Међугодишња инфлација је у септембру 2015. била испод једног процента у 35 од укупно 45 земаља Европе, укључујући и 19 земаља зоне евра. Негативну стопу инфлације забележила је 21 европска земља. 

Динар је већ доста дуго више него релативно стабилан. Колико смо тој стабилности ми допринели, поготово чврстим буџетским ограничењима, а колико Марио Драги, председник ЕЦБ?

Иако није експлицитно наведена као циљ монетарне политике НБС, релативна стабилност девизног курса је изузетно значајна за функционисање нашег економског и финансијског система.

Стабилност девизног тржишта омогућава извесност у пословању привредних субјеката. Ранији изговори за „уграђивање“ високе премије ризика у цене финалних производа, базиране на претходним осцилацијама девизног курса, сада немају упориште. Стабилност курса огледало је кредибилитета НБС у очима грађана. Динар је од почетка 2015. према евру ослабио за свега 0,7 одсто. Правовременим реакцијама уз ефикасност и штедљивост у коришћењу девизних резерви успели смо да задржимо финансијску равнотежу. Купљено је 940, а НБС је банкама продала 450 милиона евра. То значи да овогодишња стабилност није постигнута уз трошак, већ уз повећање девизних резерви за готово пола милијарде евра.

Колико су нам наруку ишле међународне околности?

Ни најмање, а нарочито не потези великих централних банака. Стабилност на девизном тржишту постигнута је свесношћу његове важности за Србију и посвећеношћу НБС у остварењу постављеног циља. Побољшана је комуникација са свим тржишним учесницима, а анализе релевантних домаћих и међународних фактора подигнуте на знатно виши ниво. Повећана је наша „будност“, а реакције постале правовремене и штедљиве. На тај начин ће НБС и у наредном периоду усмеравати своје активности.

Како оцењујете дугорочније последице одлуке америчких федералних резерви да после толиких година повећа камату и да ли ће нам тај потез, због јачања америчке валуте, поскупети враћање обавеза у доларима?

ФЕД је 16. децембра, након скоро 10 година, започео с повећањем референтне каматне стопе. С обзиром на то да одлуке ФЕД-а у великој мери утичу на глобалну ликвидност и кретања на финансијским и робним тржиштима, промена у његовој монетарној политици утиче на тржишта свих земаља, како развијених, тако и земаља у успону. 

Што се тиче наших обавеза, врло је позитивна намера државе да се задужује у динарима, јер је структура јавног дуга веома значајна у ситуацијама кад долази до већих померања вредности долара или евра и ограничава њихов утицај. Захваљујући повољном зајму од УАЕ држава ће покрити све доларске обавезе и у овој и у наредној години, чиме је заштитила себе од промене вредности те валуте.

Последњи такозвани стрес тестови показали су да су наше највеће банке стабилне и солвентне, али да се веома тешко носе са ненаплативим кредитима. Како им помоћи, јер „заробљено” лежи 3,6 милијарди евра? 

Последњи подаци показују да удео проблематичних кредита благо пада, као резултат наплате, отписа и реструктурирања тих кредита. 

Удео тих зајмова привреди крајем октобра био је 23,1 одсто. То је ниже за  један процентни поен у поређењу са септембром, док је учешће сектора становништва такође забележило пад од 0,2 поена и износи 11,8 одсто. 

Влада је средином августа 2015. усвојила Стратегију за решавање проблематичних кредита. Циљ је, између осталог, да идентификујемо и уклонимо препреке за решавање питања дуга, подстакнемо финансијски угрожене дужнике и повериоце да учествују у спроводивом реструктурирању и осигурамо правовремено признавање губитка.