Гени изговор или узрок неуспешне дијете

Која дијета најбрже „топи” килограме и зашто нека од најпопуларнијих дијета, тренутно „у моди” код некога није дала ама баш никакве резултате, није само омиљена тема на славским окупљањима која  трају до краја јануара.

Овом темом су се бавили и израелски научници са познатог научног института Вајцман, који су недавно објавили резултате свог истраживања у којем тврде да на исту храну реагујемо различито, па се зато и догађа да иста дијета једној особи идеално одговара, а за другу је – попуни промашај. Они тврде да биологија и гени крију тајну зашто неко може да буде здрав и мршави уз веганску исхрану, која потпуно искључује намирнице које добијемо од животиња, док друге особе мршаве управо уз много меса, хранећи се као некада пећински човек по чувеној „палео” дијети.

Према томе, препорука да једемо велике количине, рецимо парадајза, код две особе може дати потпуно различите резултате, тврде ови научници, који сматрају да будућност дијетологије лежи у персонализованој исхрани. Дакле, као што данас из примене персонализоване медицине у лечењу тумора знамо да ефекти неког лека варирају од особе до особе зависно од гена, тако израелски научници верују да ће тајну (не)успешних дијета решити једног дана – персонализована исхрана. Овакав закључак изводе из истраживања у којем су пратили ниво шећера у крви код 800 испитаника током једне седмице. Иако су испитаници јели идентичне оброке, вредности шећера су расле различито. Неком је шећер скочио кад је појео бели хлеб, банану или стандардизовани оброк са глукозом, а код других је мировао. Научници су анализирали и састав цревне флоре, за који се зна да има важну улогу у одржавању доброг здравља.

За израелске научнике ово је област будућих истраживања и развоја области персонализоване исхране, а многи су поруке овог истраживања дочекали са одушевљењем, нарочито они увек склони да своју гојазност и неуспешне дијете оправдају својим генима, а не недисциплини и немотивисаности да истрају у промени начина исхране.

Професор Медицинског факултета у Београду др Бранко Јаковљевић, специјалиста за исхрану са Института за хигијену, примећује да се већ сада зна да свака дијета коју саветује лекар мора у много чему да се прилагоди пацијенту и да персонализација третмана, заправо, већ постоји. У овом часу такво прилагођавање се нигде на свету још не ради на нивоу гена, али у сваком саветовалишту за исхрану у Србији, гојазна особа или неко ко само жели да се из естетских разлога ослободи вишка килограма, прво прође мерења, лабораторијске претраге крви и хормона и детаљан разговор са лекаром о навикама у исхрани, али и о томе да ли су му преци били дебели или болесни.

– Само специјалиста исхране, лекар који је дијето терапеут, знаће да израчуна колико мање калорија дневно треба унети да би се изгубио одређени број килограма. Здраво и прихватљиво је да се месечно губи од три до пет килограма. Дијета се мора прилагодити навикама особе, шта воли да једе, колико се креће, колико је физички активна – каже др Јаковљевић, додајући да ће можда за 50 година постојати начин да се кроз неке генетске тестове утврди да ли некој особи треба више протеина или угљених хидрата.

За овог је лекара „прозивање” генетике као кривца за гојазност изговор за лоше навике. Он подсећа да је исту генетику човек имао и пре 50 година, али тада није било толико гојазних особа широм света. Кад неко тврди да му дијета није помогла, постоји велика вероватноћа да се нису придржавали савета лекара или да су грешили, а да тога нису били свесни, а искуство доктора Јаковљевића јесте да не постоји особа која неће ослабити уз правилну дијету. Међутим, по његовим речима, потребно је направити разлику између медицинског поступка, где се дијета користи као начин лечења одређене болести, и новинских дијета, које злоупотребљавају реч дијета.

– Новинске дијете обично препоручује полустручњак или неука особа. По правилу, што су у тим дијетама савети чуднији и настранији, они привуку већи број људи, иако ове препоруке нису засноване на медицинским принципима – поручује др Јаковљевић.