Кућа на кућама

По правилу сваки стваралац трага за нечим новим, непознатим, невиђеним, неискуственим. Много се тражи, али се пропорционално мало нађе. У томе јесте драгоценост и авантура стваралаштва. Колико се само архитекти труде, лутају, умују и лудују да се одвоје од архитектонских канона, а онда прође више од 4.500 година па да водећи светски архитекта Пеи стиче светску славу правећи чисте пирамиде какве су биле и Кефренове; или да прође више од двадесет шест векова па да се Вентури прослави враћањем јонског капитела у иконографију модерне архитектуре.

Стамбена архитектура је бројнија од свих других области грађења, стога је највише муке око напора како је унапредити, доћи до нових решења, било функционалних, било ликовних.

До функционалних, и како тако, до ликовних сизифовски и на једвите јаде бескрајно скромним померањима. Стамбена архитектура новијег доба толико се схематизовала да је данас организација стана готово иста свуда у свету. Уобичајени, најстандарднији двособни стан у основи данас изгледа потпуно исто, без обзира на координате на којима се налази. Али ликовна интерпретација је бескрајно варијабилна, па и упркос томе масовна стамбена архитектура је једнолична, одбијајућа, досадна па и нехумана. Како све ово превазићи?

Париз је један од најлепших градова света, његова престоница. Када су у питању велики јавни објекти, Париз је остао одан својим градитељским великанима из прошлости. Изградио је нове монументалне грађевине највиших архитектонских вредности као што су национални гиганти културе: Дефанс, Орли, Опера Бастиље, нови Лувр, Берси, Кеј Бранли. Али у стамбеној архитектури ни Париз се није одвојио од европских стереотипа иако је Корбизије са Unite d’ habitation у Марсељу инаугурисао једну нову форму становања у XX веку. Ипак градске службе за изградњу Париза чине велике и озбиљне напоре да и стамбену архитектуру приведу нешаблонизованом нивоу и учине је естетски достојном феномену genius loci.

Изванредно је инструктивна тренутно велика реконструкција у западном меандру Сене на простору Булоњ Бијанкур где се некада налазила колевка француске аутомобилске индустрије. У оквиру овог великог пројекта названог „Трапез“ (трапезасти облик терена, сл. 3) треба да се изгради 182.000 м² станова, 100.000 м² бироа и 26.000 м² пратећих садржаја.

Прве зграде су већ завршене, а крај операције је предвиђен за крај 2011. године.

Фасцинантна је савршена организација читаве операције, како у смислу одабира пројектаната тако и у изоштравању економских, конструктивних и естетских параметара.

Комплекс је подељен на 37 градилишних целина, пројектовање је раздељено већем броју личности са провереним искуством и признањима у струци, а у неким случајевима и путем конкурсног такмичења. У „Трапезу“ је читав мали батаљон познатих архитеката у коме се налазе и првак света сер Норман Фостер и првак Француске Жан Нувел. Резултат је већ видљив и већ титрају дамари нове поетике становања.

Ево, на пример, Нувелове куле са 19 спратова (сл. 1). Први француски архитекта познат по непоновљивости и неочекиваним изненађењима и у овој грађевини се одрекао закона ликовног јединства разарајући га зарад комплекснијег, сензуалнијег и привлачнијег.
Кућа на кући, па опет кућа на кућама. А Нувел каже: партерна кућа је у тесаном црвеном камену у сродништву са старим Паризом, кућа на њој је рефлекс актуелног поимања стамбене архитектуре, трећа кућа је кућа вишега стандарда, на периферији по вертикали са новом екологијом, вртовима и дечјим установама.

Одабрали смо неколико карактеристичних кућа операције „Трапез“, стамбене блокове архитеката Франка Амутена,атељеа БФТ,Венсана Корнија (сл. 2,4,5) са којих се очитава да се није могло много побећи од новије виђеног манира,прекомерне употребе високих шалона,деакордирања прозорских отвора и једноличја геометријског растера.И поред тога из сваког овог пројекта ту и тамо пупољи неки потпуно нови поетични детаљ,неочекиваниpetit bijeux.