Гробница за сто милиона људи

Инго Ниерман је познати берлински писац, а још више провокатор. У књизи Земља у перестројци 2006. предложио је да да се у источној Немачкој сагради највећа пирамида на свету, која би служила као заједнички гроб за 100 милиона људи!

„Египатске пирамиде су се градиле за вечност, али за само једног човека. Ова пирамида биће отворена свима“, агитује новостворено удружење Пријатељи Велике пирамиде иза кога стоје Ниерман и два његова ортака, економист Јенс Тиел и грађевински инжењер Хеико Холцбергер. Сада се већ, међутим, чини да ова луцкаста идеја, за неке чак и сулуда, овог неконформистичког писца и интелектуалца, заснована на бизарној претпоставци да мртви могу спасти немачку привреду, претвара у озбиљан пројекат... Удружење је добило 86.000 евра јавне подршке од једне фондације. Пријатељи Велике пирамиде организовали су јесенас симболично полагање камена темељца, а за март ове године планирају берлинско гала-вече на коме ће бити презентирани резултати конкурса за пројекат Велике пирамиде.  

За разлику од давних фараона, ова три Немца сударају се с озбиљним препрекама својим градитељским плановима, пре свега са тешко озлојеђеним житељима саско-анхалстког села Стриц, где би пирамида требало да буде постављена. Ниерман и друштво хоће да се врхунски архитекти из целог света замисле и предложе своја виђења целе области око пирамиде. И то таква која би се могла евентуално користити не само у Стрицу. Управо зато је и расписан и архитектонски конкурс.

Но, када би чак и сви Немци поверили свој пепео том здању, остала би незавршена. Ниерманово удружење зато је од почетка схватало овај пројекат као интернационалан – отворен за све мртве света, припаднике свих народа, раса и религија. Јенс Тиел томе припаја своју идеју у духу гесла „Мртви свих земаља, уједините се“. Иде и даље од тога и тврди: „На великој пирамиди је ново то што први пут постоји шанса да би се, макар у смрти, састали и остали заједно људи из свих делова света.“

Интересенти за гроб се могу пријавити већ сад. За суму од 600 евра добијају бетонски блок 90x90x60 центиметара за полагање свог пепела. Ти блокови постају елементи, својеврсне велике цигле огромног пирамидалног вечног дома.

Интересенти могу да изаберу пластични декор и боју својих блокова. Пирамида би тако била разнобојна и стално, како се уграђују нови блокови, отворена за визуелне промене. Засад је гробове резервисало неколико стотина особа. Уколико се његово предвиђање покаже исправним, ова гробница биће неупоредиво већа од Кеопсове пирамиде, која је висока 139 метара. Ако би се, међутим, испуниле и његове најбујније представе, нови споменик постаће за још неколико деценија гробница за сто милиона људи. Са 580 метара висине била би то највећа грађевина коју је човек подигао!

Ниерман признаје да његова идеја може да оживи различите, и то не само пријатне, успомене и асоцијације. Али то сматра за само још један разлог више за градњу Велике пирамиде – у њеној огромној сени и симбиози мртвих у миру могу поступно нестајати све лоше успомене и асоцијације на масовне гробове и злочине нацизма и других изама.           

--------------------------------------------------------

Највећа погребишта на свету

Њу Грејнџ, Ирска – кружни, вештачки подигнути брег са ходником и погребном комором. Настао пре више од пет хиљада година. То је најстарија грађевина света која без икакве промене стоји и данас.

Гиза, Египат – скуп пирамида, насталих пре 45 столећа, с огромном сфингом испред. Пирамиде, посебно највиша Кеопсова, откад је света, сматране су за светска чуда.

Теракот-армија, Кина – хиљаде глинених војника, које данас поступно ископавају кинески археолози, чувају посмртни мир ујединитеља Кине, цара Ћин Ш’хуанга (умро 210. п. н. е).

Таџ Махал, Индија – грађевина из 17. века, сматрана најлепшим маузолејом света. Од лане гробница супруге владара Шах Џахана је међу нововременим чудима света.

Седлецки манастир, Чешка – костурница с посмртним остацима 40.000 људи, чије је кости употребио уметник с краја 19. столећа за стварање слика, декорација и лустера.

Град мртвих, Северна Осетија – то је више село, које изгледа као и друга села у тој области. Али једини људи који ту стално бораве су мртви. Њихова мумифицирана тела су у најбољим оделима, крајње пажљиво су очешљани, дотерани. Наводно се ради о жртвама епидемије из 18. века.

Париске катакомбе – првобитно каменоломи, од краја 18.столећа коришћене за полагање тела из поступно ликвидираних разбацаних париских гробаља. Постоје и много старије катакомбе, на пример из старог Рима, али се по монументалности не могу поредити с париским.Извор: ЛајвСајенс