Џиновски Мао у боји злата

Када је пре две године, славећи 120 година од рођења Мао Цедунга, оца Народне Републике Кине (прослава је коштала више од две милијарде долара), актуелни председник Си Ђинпинг обећао да ће његов лик заувек бити уздигнут у висине, Си није био само песнички надахнут.

Иако на грађане широм земље мотри више од 2.000 Маових статуа, а Ђинпинг васкрсава лик и дело вође на новчаницама, екранизацијом, преко позоришта до саветовања уметника како да у модерне токове уграде традицију, као да ништа није било довољно и сувише велико док се вођа није винуо у небеса овековечен у 37 метара високу челично-бетонску статуу, прекривену од главе до пете златним бојама.

Џиновски отац са висина посматра Кину, седећи на земљишту у провинцији Хенан, највише разореном глађу 1950, која је изазвана програмом „Велики скок напред”, прогутавши десетине милиона живота.

Власт гради подршку оживљавањем Маове револуционарне омиљене опере у 3Д верзији (први пут изведене 1945. у седишту Комунистичке партије), увођењем патриотизма у савремену уметност и наводећи људе да успоставе и негују ставове историје, националности и државности, али одбија наводе о политизацији статуе. Иако захваљујући актуелном шефу државе маоистичка ренесанса цвета – а у савременој Кини вођа који је владао до смрти, септембра 1976, оличење је поштења и правде – многи оцењују да Си чини грешку у корацима.

Академици, на пример, истичу да нема потребе за џиновском статуом и одвраћају друге од имитирања овог потеза. Коментари уз фотографије гигантске статуе на интернету истичу подељене емоције, понајвише у стилу: „Како би било да новац користите за смањење сиромаштва?” Провинција Хенан и даље је једна од најсиромашнијих, а челично-бетонски вођа је, док је стасавао на њеном тлу, „појео” око 420.000 долара.

Златна фигура можда игра у корист садашње власти, али је покренула старе, болне теме и распламсала никада окончану дебату о томе да ли је творац модерне Кине више дао или узео свом народу. Променио је лице нације, а сада и сиромашног предграђа.

Да ли ће Си овим изменама успети да централизује власт у Кини и, користећи Маово наслеђе, оствари подршку или ће се јавност, гледајући у џина од злата, свако мало подсећати времена када је земља била изолована од остатка света? Сетиће се колико је револуционар био вољен и практичан до 1949. године, после које је борбену филозофију упаковао у реченицу: „Борба са небом, борба са земљом, борба са човеком, какво велико задовољство”, па изоловао Кину. Васкрснуће и она његова: „Десет хиљада година је предуго, искористи дан”, после које је настао „Велики скок напред” као конкретан резултат оваквог размишљања.

Председник Си Ђинпинг је, у обраћању на прослави рођења револуционарног вође пре две године, рекао да се не може порећи чињеница да је Мао некада бирао криве путеве у трагању за путем изградње социјализма и тако чинио озбиљне грешке, попут Културне револуције. Закључио је тада да је било грешака, али да револуционарни лидери нису богови него људска бића.