Džinovski Mao u boji zlata

Kada je pre dve godine, slaveći 120 godina od rođenja Mao Cedunga, oca Narodne Republike Kine (proslava je koštala više od dve milijarde dolara), aktuelni predsednik Si Đinping obećao da će njegov lik zauvek biti uzdignut u visine, Si nije bio samo pesnički nadahnut.

Iako na građane širom zemlje motri više od 2.000 Maovih statua, a Đinping vaskrsava lik i delo vođe na novčanicama, ekranizacijom, preko pozorišta do savetovanja umetnika kako da u moderne tokove ugrade tradiciju, kao da ništa nije bilo dovoljno i suviše veliko dok se vođa nije vinuo u nebesa ovekovečen u 37 metara visoku čelično-betonsku statuu, prekrivenu od glave do pete zlatnim bojama.

Džinovski otac sa visina posmatra Kinu, sedeći na zemljištu u provinciji Henan, najviše razorenom glađu 1950, koja je izazvana programom „Veliki skok napred”, progutavši desetine miliona života.

Vlast gradi podršku oživljavanjem Maove revolucionarne omiljene opere u 3D verziji (prvi put izvedene 1945. u sedištu Komunističke partije), uvođenjem patriotizma u savremenu umetnost i navodeći ljude da uspostave i neguju stavove istorije, nacionalnosti i državnosti, ali odbija navode o politizaciji statue. Iako zahvaljujući aktuelnom šefu države maoistička renesansa cveta – a u savremenoj Kini vođa koji je vladao do smrti, septembra 1976, oličenje je poštenja i pravde – mnogi ocenjuju da Si čini grešku u koracima.

Akademici, na primer, ističu da nema potrebe za džinovskom statuom i odvraćaju druge od imitiranja ovog poteza. Komentari uz fotografije gigantske statue na internetu ističu podeljene emocije, ponajviše u stilu: „Kako bi bilo da novac koristite za smanjenje siromaštva?” Provincija Henan i dalje je jedna od najsiromašnijih, a čelično-betonski vođa je, dok je stasavao na njenom tlu, „pojeo” oko 420.000 dolara.

Zlatna figura možda igra u korist sadašnje vlasti, ali je pokrenula stare, bolne teme i rasplamsala nikada okončanu debatu o tome da li je tvorac moderne Kine više dao ili uzeo svom narodu. Promenio je lice nacije, a sada i siromašnog predgrađa.

Da li će Si ovim izmenama uspeti da centralizuje vlast u Kini i, koristeći Maovo nasleđe, ostvari podršku ili će se javnost, gledajući u džina od zlata, svako malo podsećati vremena kada je zemlja bila izolovana od ostatka sveta? Setiće se koliko je revolucionar bio voljen i praktičan do 1949. godine, posle koje je borbenu filozofiju upakovao u rečenicu: „Borba sa nebom, borba sa zemljom, borba sa čovekom, kakvo veliko zadovoljstvo”, pa izolovao Kinu. Vaskrsnuće i ona njegova: „Deset hiljada godina je predugo, iskoristi dan”, posle koje je nastao „Veliki skok napred” kao konkretan rezultat ovakvog razmišljanja.

Predsednik Si Đinping je, u obraćanju na proslavi rođenja revolucionarnog vođe pre dve godine, rekao da se ne može poreći činjenica da je Mao nekada birao krive puteve u traganju za putem izgradnje socijalizma i tako činio ozbiljne greške, poput Kulturne revolucije. Zaključio je tada da je bilo grešaka, ali da revolucionarni lideri nisu bogovi nego ljudska bića.