Божићне приче српских писаца

„Здрав, куме Јоване, мој дивни и сретњи полазниче. Велики Бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју кућу јутрос дошао, и свака ријеч која је из твојих уста сад истекла, код Господа се Бога стекла, а не порекла! Боже, дај да се до наше дубоке старости љубимо као хлеб и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосноме Богу молили, прибраних се људи држали, а душу чисту пред Богом понијели. И ја не знам даље но нам, Боже, дај здравље”. Овај одговор домаћина полазнику (положајнику) записао је Вук Ст. Караџић.

„Службени гласник”, заједно с издавачком кућом „Граматик”, у новопокренутој едицији „Кључ од куће”, објавио је књигу „Лицем према Божићу” (Божићне приче српских писаца од 1900. до 1941. године). Књигу је приредио Миодраг Раичевић. На представљању, у Клубу – књижари – галерији „Гласник”, о књизи је, поред приређивача, говорио и Петар В. Арбутина.

Приче у славу радосног хришћанског празника Божића, сабране у овој књизи, претежно су настајале у првој половини 20. века. Свет детињства и празновање Божића, виђени дечјим очима, дате су у првом делу књиге. У другом делу преовлађујући су социјални мотиви, док приче које затварају књигу најављују једно ново време у коме ће за Бога бити све мање места. На самом крају, Милош Црњански даје слику престонице у снегу једне давне Бадње вечери. Осим приче Милоша Црњанског, у књизи су и приче: Исидоре Секулић, Борисава Станковића, Драгутина Илића, Милорада Поповића Шапчанина, Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Јована Дучића, Војислава Илића Млађег, Растка Петровића...

У тексту: „Молитве у Топчидерској цркви”, Исидора Секулић каже: „Господе, помози ми. Осећам да ме наука кида од Тебе, да ме људско знање и рачунање природних закона Твојих вуче далеко од Тебе. Охолим се и ја истином која ми је испунила главу, и научила језик мој глатко говорити самоуверене речи учености и последњих истина. Господе, ја волим да живим као и други учењаци; али ја знам да је у тајни твојих знања и закона све другачије...”