Јака храна греје псе кад стегне минус

Ноге су већ одавно мокре, плућа почињу да боле. Ветар пробија „кроз кости”, а снег засипа очи. Осећај неподношљиве хладноће најтеже пада онима који уопште немају где да се згреју. Међу најугроженијима су и напуштене животиње које изгладнеле и мокре од снега дане и ноћи проводе на жестоком минусу.

О већини уличних паса које виђамо у граду старају се чланови удружења за заштиту животиња. Даница Дробац из друштва „Европска иницијатива 17” већ 20 година је у тој мисији.

– Хладноће су погубне. Кад се снег отопи, појави се много лешева животиња које су угинуле током зиме. Волонтерима који хране псе на улици сада је много теже да их заштите јер вода и храна коју им остављамо брзо се заледе. Зими је веома важно добро их хранити јер ако не једу опада им телесна температура и већа је опасност да ће се смрзнути – објашњава Дробац.

Да животињама треба појачати исхрану, тврди и ветеринар Александар Видовић. Зими се доста енергије користи за загревање организма и све то пси треба да надокнаде оброцима. Колико год да једу, не може им бити пријатно на ниским температурама. Пси бескућници спас од кошаве и снега траже у подземним пролазима, у контејнерима међу кесама смећа и на скровитим местима. Постоје на улици и неке куце са мало више среће, које се у хладним данима могу заклонити у сувим кућицама. Ови пси и волонтери који брину о њима воде битку са комуналном полицијом која би да уклони та склоништа.

– Аргументи да та места руже град не стоје јер ником од нас неће пасти на памет да хранилице поставља испред Скупштине града. Ове кућице су на скровитим местима и ником не сметају. Наша дужност је, према Закону о добробити животиња, да псе заштитимо од изложености временским неприликама – каже Даница Дробац.

У зимским месецима проблем за хранитеље животиња јесу и пропратни „ефекти” рафалних паљби и спорадичних пуцњава пиротехничким средствима. После ових експлозија, пси инстинктивно беже и напуштају своја склоништа на која им волонтери доносе храну. Многе куце су тако изгубиле живот. Од страха су искочиле право под точкове аутомобила.

----------------------------------------------------------------------

Зашто пси не воле празнике?

– Експлозије пиротехничких средстава могу да доведу до срчаног удара код паса, да изазову трауме и поремећаје хормонског статуса у организму. Ако петарда експлодира у непосредној близини, животиње могу претрпети и физичке трауме, повреде ткива, очију – каже Александар Видовић.

Осим уличних паса, у невољи су и кућни љубимци који се такође плаше звукова петарди.

Ветеринар бихејвиориста Дуња Ковач упозорава власнике да своје љубимце припреме на време за детонације.

– Са псима је потребно радити вежбе већ од септембра. То се чини тако што се животињама пуштају непријатни звукови који се постепено појачавају. То треба повезати са неком наградом. Псу тада треба давати најлепше посластице, нешто што се не једе сваки дан. На тај начин, код њега се ствара серотонин (хормон среће), који потискује кортизол (хормон стреса) – саветује Ковач.

Она препоручује власницима да своје љубимце шетају у мирније време, кад напољу нема много људи, али и да сами не преносе свој стрес од петарди на животиње. Неким љубимцима помажу и специјални прслуци, који делују по принципу загрљаја, слушање Бахових композиција или медицински суплементи и медицинска храна који делују смирујуће.