​Потпис открива идентитет

У овом послу је превише моћи и одговорности. Када оборите студента, он ће на испит изаћи у наредном року. У вештачењу то није случај, јер се одлучује о људским судбинама, каже за „Политику” Радослав Свичевић, професор психологије, један од 21 судског вештака из области графоскопије.

Реч је о, како наглашава, изузетно комплексној научној дисциплини, првенствено због тога што не постоји школска установа у којој би се обучавали кадрови за ову област вештачења. Поред тога, каже, лош закон о судским вештацима и недостатак стручне литературе не доприносе уређености ове материје.

Свичевић, који на факултету предаје психодијагностику са неуропсихологијом, сматра да је знање из психологије веома корисно приликом вештачења рукописа и потписа.

– Писање је продукт мождане активности, и зато се, у жаргону, зове мозгопис. Рука је извршно средство исто као и оловка. Писање је учење, а увежбавање писања је навика. Све су то мождане активности у којима учествују мозак, око и рука. Аутоматизованост у писању показује спонтаност и, када се то има на уму, јасно је да ће, ако је током потписивања постојала слабија психомоторна координација руку и очију, то моћи да се види – објашњава Свичевић.

Баш зато што се писање еволутивно појавило после говора, проблем у функционисању можданих активности прво ће се управо ту манифестовати, напомиње овај вештак.

– Можемо најнормалније да говоримо, али ће се у писању видети да нешто није у реду – каже вештак, и додаје да је за добар налаз од изузетног значаја и познавање психосоцијалних услова у којима је рукопис настао. Кроз потпис ће се јасно видети да ли је особа узимала лекове, била уморна, болесна...

– У једном случају објашњавао сам пред судом како се и у потпису може видети да је жена која је потписала одређени уговор психијатријски болесник – каже вештак.

Пример једноставног потписа актуелног америчког секретара трезора показује да чак и њега не би било једноставно фалсификовати.

– Његов потпис има само серију полукругова, без иједног слова. Чак је и председник Обама имао примедбе због тога, на шта је уследио одговор – нека ипак неко покуша да имитира. Секретар је тај потез увежбавао, понављајући одређене радње, и створио такозвани енграм, отисак у мозгу – прича Свичевић.

Управо захваљујући енграму, каже овај стручњак, не можемо преварити ни друге, али ни себе.

– Себе не можемо преварити пишући искривљено, то се види. А и када потписујете некога, не можете да побегнете од свог енграма. Донекле можете да будете успешни, али увек ћете унети макар део свог кода. Тако се најчешће и увиди да је реч о фалсификату – наводи вештак.

За ваљано вештачење је довољно четири или пет неспорних потписа, и важно је у сваком од њих наћи нешто што се понавља.

– Почетак, завршетак, брзина писања, хармонија потписа, о свему томе треба водити рачуна. Из сваког потписа може да се изведе безброј посебних карактеристика, и у свему томе треба наћи код. Ако у спорном потпису кода нема, јасно је да он није аутентичан – објашњава Свичевић.

На суду се, каже, све чешће среће са предметима такозване „крађе идентитета”. Пример фалсификованог потписа и печата на основу којег је из банке подигнуто пет милиона динара, само је један у низу.

– Величина потписа, нагиб, дуктус, односно правац писања који нам показује да су почетни и завршни потез у равни, елиптоидна форма почетног потеза, фин завршетак... На фалсификату завршетак је тупог потеза, пажљиво извучен, а не спонтан. Тога има све више и више. Доказивање у судском поступку редовно траје две до три године, а новац се одбија од плате, извршитељи скидају са пензије... Требало би те мањкавости отклонити – каже Свичевић.

Његов предлог је формирање комисије психолога и дефектолога која ће поставити принципе ове струке. Сви потенцијални графолози морали би да прођу курс од најмање шест месеци.

Национални криминалистички центар, према речима нашег саговорника, поседује одличну опрему која може да утврди фалсификат међу новцем и хартијама од вредности, и то највише због папира, као и старост и врсту мастила. Са рукописом и потписом није исто јер је тешко направити адекватан програм који би „ушао” у мозак особе која је писала. Највећи део посла и даље је на стручњаку. И Свичевићу се, како сам каже, десило да погреши, додуше само два пута.

– Дат ми је последњи уговор о доживотном издржавању. Тек након што су ми донели свих шест, кориговао сам налаз и утврдио да је реч о аутентичном потпису, с обзиром на то да је у питању била старија особа, која је први примерак лепо потписала, али је на сваком следећем, због замора, дошло све више до прекидања и деформације потписа. Тај степен деформације се тешко могао објаснити код само једног примерка – објашњава вештак, додајући да нема проблем да прихвати да је погрешио.

Управо да до грешке не би дошло, паралелно ради три вештачења, по фазама.

– Стереотипија може да ме наведе на погрешан закључак и, када се вратим предмету, често се појави нешто ново што бих вероватно превидео да сам све у једном даху урадио. Тиме повећавам објективност вештачења – каже Свичевић.

Коментаришући чињеницу да се људи различитих образовних профила налазе на списку вештака из ове области, Свичевић каже да су се 2010. године вештаци уписивали без икаквог критеријума.

– Вештачењем се заиста може солидно и добро зарадити, на нивоу добре плате. Просечна цена вештачења је од 15.000 до 20.000, некад и 30.000 динара. Око 60 одсто од тог износа иде вештаку, па многи у овоме виде прилику да зараде – упозорава Свичевић.