Капетан Драган оптужен дан пре истека притвора

Жупанијско тужилаштво у Сплиту подигло је оптужницу против Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган, јавили су хрватски медији. Васиљковић је понудио јемство од пет милиона куна (око 652.000 евра) да се брани са слободе, али је суд то одбио.

После подизања оптужнице, Васиљковићу је поново продужен притвор. Како Хина преноси, оптужница је подигнута у последњем тренутку јер после 9. јануара то више по закону не би било могуће.

Прошле недеље саопштено je да је хрватско државно тужилаштво завршило истрагу и да се очекује подизање оптужнице. У међувремену, одбрана је поднела две уставне тужбе због Васиљковићевог деветогодишњег боравка у екстрадиционом притвору, после чега је пребачен у хрватски истражни затвор одмах по изручењу Хрватској из Аустралије 8. јула прошле године. Обе тужбе су одбијене са образложењем да се екстрадиција не убраја у рокове који теку у Хрватској, па сада његов адвокатски тим пише тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру.

Случај против Васиљковића воде тужиоци Живана Берош и Санда Павловић Лучић из Жупанијског државног тужилаштва у Шибенику. Васиљковић је ухапшен у Перту у Аустралији 2006. године и од тада се, са краћим прекидима, налазио у екстрадиционом притвору. У Аустралији је живео под именом Данијел Снеден. Влада Аустралије је у новембру 2012. донела одлуку да Капетана Драгана изручи Хрватској, после вишегодишње правне битке и покушаја одбране да оспори хрватски захтев за изручење који је поднет 2005. године. Он је први држављанин Аустралије који је изручен због ратних злочина другој држави.

После подизања оптужнице, следи фаза преиспитивања у којој се одлучује о њеној основаности. Уколико буде потврђена, биће заказано суђење, а та процедура пред сплитским судом обично траје два месеца.

Сплитско тужилаштво терети Васиљковића да је као заповедник Јединице за посебне намене у саставу паравојних српских формација, односно заповедник Наставног центра за обуку припадника специјалних формација Алфа, поступао противно одредбама Женевске конвенције. Приписује му се да је током лета 1991. у затвору на книнској тврђави, као и у фебруару 1993. у Брушкој код Бенковца мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.

Тужилаштво га терети и да је у јулу 1991. године у Глини испланирао напад на полицијску станицу и приградско насеље Јукинац, села Горњи и Доњи Видушевац. У том нападу су, наводи тужилаштво, оштећени и уништени цивилни објекти, становништво натерано на бекство, опљачкана њихова имовина, а убијени су и рањени цивили, од којих и један страни новинар.

Накнадно је тужилаштво у Шибенику поднело захтев за проширење истраге због сумње да је Васиљковић одговоран и за ратни злочин против заробљеника и цивила од средине 1991. и почетком 1992. на подручју Книна. Решењем Врховног суда одређено је да се поступак премести у Сплит, један од укупно четири суда у Хрватској који процесуира ратне злочине.

Васиљковић је наводио да у Хрватској неће имати фер суђење.

Он је рођен у Београду, а поред српског има и аустралијско држављанство. После рата у Хрватској вратио се у Аустралију, и до хапшења радио је као тренер голфа.

Хрватској је до сада изручено 47 Срба због ратних злочина.