Kapetan Dragan optužen dan pre isteka pritvora

Županijsko tužilaštvo u Splitu podiglo je optužnicu protiv Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao Kapetan Dragan, javili su hrvatski mediji. Vasiljković je ponudio jemstvo od pet miliona kuna (oko 652.000 evra) da se brani sa slobode, ali je sud to odbio.

Posle podizanja optužnice, Vasiljkoviću je ponovo produžen pritvor. Kako Hina prenosi, optužnica je podignuta u poslednjem trenutku jer posle 9. januara to više po zakonu ne bi bilo moguće.

Prošle nedelje saopšteno je da je hrvatsko državno tužilaštvo završilo istragu i da se očekuje podizanje optužnice. U međuvremenu, odbrana je podnela dve ustavne tužbe zbog Vasiljkovićevog devetogodišnjeg boravka u ekstradicionom pritvoru, posle čega je prebačen u hrvatski istražni zatvor odmah po izručenju Hrvatskoj iz Australije 8. jula prošle godine. Obe tužbe su odbijene sa obrazloženjem da se ekstradicija ne ubraja u rokove koji teku u Hrvatskoj, pa sada njegov advokatski tim piše tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Slučaj protiv Vasiljkovića vode tužioci Živana Beroš i Sanda Pavlović Lučić iz Županijskog državnog tužilaštva u Šibeniku. Vasiljković je uhapšen u Pertu u Australiji 2006. godine i od tada se, sa kraćim prekidima, nalazio u ekstradicionom pritvoru. U Australiji je živeo pod imenom Danijel Sneden. Vlada Australije je u novembru 2012. donela odluku da Kapetana Dragana izruči Hrvatskoj, posle višegodišnje pravne bitke i pokušaja odbrane da ospori hrvatski zahtev za izručenje koji je podnet 2005. godine. On je prvi državljanin Australije koji je izručen zbog ratnih zločina drugoj državi.

Posle podizanja optužnice, sledi faza preispitivanja u kojoj se odlučuje o njenoj osnovanosti. Ukoliko bude potvrđena, biće zakazano suđenje, a ta procedura pred splitskim sudom obično traje dva meseca.

Splitsko tužilaštvo tereti Vasiljkovića da je kao zapovednik Jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih formacija, odnosno zapovednik Nastavnog centra za obuku pripadnika specijalnih formacija Alfa, postupao protivno odredbama Ženevske konvencije. Pripisuje mu se da je tokom leta 1991. u zatvoru na kninskoj tvrđavi, kao i u februaru 1993. u Bruškoj kod Benkovca mučio, zlostavljao i usmrćivao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.

Tužilaštvo ga tereti i da je u julu 1991. godine u Glini isplanirao napad na policijsku stanicu i prigradsko naselje Jukinac, sela Gornji i Donji Viduševac. U tom napadu su, navodi tužilaštvo, oštećeni i uništeni civilni objekti, stanovništvo naterano na bekstvo, opljačkana njihova imovina, a ubijeni su i ranjeni civili, od kojih i jedan strani novinar.

Naknadno je tužilaštvo u Šibeniku podnelo zahtev za proširenje istrage zbog sumnje da je Vasiljković odgovoran i za ratni zločin protiv zarobljenika i civila od sredine 1991. i početkom 1992. na području Knina. Rešenjem Vrhovnog suda određeno je da se postupak premesti u Split, jedan od ukupno četiri suda u Hrvatskoj koji procesuira ratne zločine.

Vasiljković je navodio da u Hrvatskoj neće imati fer suđenje.

On je rođen u Beogradu, a pored srpskog ima i australijsko državljanstvo. Posle rata u Hrvatskoj vratio se u Australiju, i do hapšenja radio je kao trener golfa.

Hrvatskoj je do sada izručeno 47 Srba zbog ratnih zločina.