Како је прослава Дана РС ујединила Српску

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Званичници Републике Српске и српски представници на нивоу БиХ јединствено су одговорили на одлуку Уставног суда БиХ, који је крајем новембра прошле године прогласио неуставним Дан РС, поручивши да је та одлука неприхватљива, а да ће се празник кад је Српска настала убудуће обележавати још свечаније. Разлог због ког је атмосфера у Бањалуци и осталим градовима Српске пред овај 9. јануар била свечанија него иначе није само револт због образложења Уставног суда БиХ да се у секуларном празнику (који пада на Светог арихиђакона Стефана, који је и крсна слава РС) већ се он, пре свега, крије у томе што судска одлука дотиче корене због којих је на тај датум 1992. и проглашена Српска република БиХ.

Наиме, и у новембру прошле године, кад je троје страних и двоје судија Бошњака, од укупно девет судија Уставног суда БиХ, прегласавањем оспорилo Дан РС, десило се оно у чему многи виде узроке самих сукоба, кад је 1. марта 1992. без консензуса одржан двонационални референдум у БиХ, који су Срби бојкотовали, а на ком су Бошњаци и Хрвати, упркос српском противљењу, изгласали независност БиХ. Томе су претходили најава самог референдума и захтев за признање БиХ, који је без српске сагласности поднет у децембру 1991. године.

Након тога, кад је постало јасно где ствари иду, српско руководство, које није било за излазак из Југославије, донело је одлуку о формирању Српске Републике БиХ, што се 9. јануара и догодило, будући да је три месеца пре тог формирана Скупштина српског народа у БиХ.

Осим што у тим осетљивим временима није уважавано мишљење српског народа, многи се присећају како за нешто више од годину дана рада Скупштине БиХ није уважен ниједан захтев СДС-а, док су муслимански и хрватски посланици све одлуке доносили прегласавањем, што је српске политичаре и натерало на потезе који су довели до одлука донетих 9. јануара 1992.

За Србе у БиХ изузетно је важна чињеница да је Република Српска, то јест тадашња Српска Република БиХ, настала пре ратних сукоба, због чега се последњих дана чују веома хистеричне реакције из Сарајева на то што су српски званичници јасно ставили до знања да ће се Дан РС, као датум кад је настала, празновати и убудуће.

Осим тога, два месеца након што је у јануару 1992. формирана Српска Република БиХ, Срби у БиХ прихватили су Кутиљеров мировни план, којим би српско руководство у замену за аутономију прихватило независност БиХ. Иако је Кутиљеров план подразумевао мир, тај споразум је првобитно прихватио, па потом одбио Алија Изетбеговић.

Такође, осим историјске и политичке важности 9. јануара званичници у Бањалуци кажу да је одлука Уставног суда БиХ неутемељена јер као дискриминаторски оспорава члан 3.б Закона о празницима, који је 2007. већ измењен кад је и дефинисан као стриктно секуларан празник. У оспореном члану пише само да се 9. јануара прославља Дан РС.

Због тога су многи у РС препознали како тај суд, судећи по таквим принципима, настоји преузети улогу какву је некад имао високи представник у БиХ, кад је реч о одузимању политичких надлежности од Бањалуке. Због разумевања опасности од будуће праксе Уставног суда БиХ, два политичка блока у РС, која предводе Додиков СНСД и Босићев СДС, села су крајем прошле године за исти сто у Палати републике и поручила да Српска нипошто нема намеру да одустане од Дана РС.

Рад Уставног суда БиХ није уређен законом, а начин властитог рада уређује интерним правилником, у ком пише да „само Уставни суд БиХ може доносити прописе и акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом БиХ”. Бањалука стога инсистира на хитном доношењу закона којим би се као у осталим демократијама уредио рад тог суда, за који тврде да се уместо тумача претворио у креатора уставних одредби.

Уставни суд БиХ наметно је раније и одлуку о конститутивности свих народа на целој територији БиХ, по апелацији Алије Изетбеговића. Овај суд је Српској укинуо грб, заставу и химну „Боже правде”. Српске и хрватске судије су у виталним одлукама прегласаване, будући да је већина од пет руку довољна за пресуду и по правилу се доноси гласовима два Бошњака и три странца.