Kako je proslava Dana RS ujedinila Srpsku

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zvaničnici Republike Srpske i srpski predstavnici na nivou BiH jedinstveno su odgovorili na odluku Ustavnog suda BiH, koji je krajem novembra prošle godine proglasio neustavnim Dan RS, poručivši da je ta odluka neprihvatljiva, a da će se praznik kad je Srpska nastala ubuduće obeležavati još svečanije. Razlog zbog kog je atmosfera u Banjaluci i ostalim gradovima Srpske pred ovaj 9. januar bila svečanija nego inače nije samo revolt zbog obrazloženja Ustavnog suda BiH da se u sekularnom prazniku (koji pada na Svetog arihiđakona Stefana, koji je i krsna slava RS) već se on, pre svega, krije u tome što sudska odluka dotiče korene zbog kojih je na taj datum 1992. i proglašena Srpska republika BiH.

Naime, i u novembru prošle godine, kad je troje stranih i dvoje sudija Bošnjaka, od ukupno devet sudija Ustavnog suda BiH, preglasavanjem osporilo Dan RS, desilo se ono u čemu mnogi vide uzroke samih sukoba, kad je 1. marta 1992. bez konsenzusa održan dvonacionalni referendum u BiH, koji su Srbi bojkotovali, a na kom su Bošnjaci i Hrvati, uprkos srpskom protivljenju, izglasali nezavisnost BiH. Tome su prethodili najava samog referenduma i zahtev za priznanje BiH, koji je bez srpske saglasnosti podnet u decembru 1991. godine.

Nakon toga, kad je postalo jasno gde stvari idu, srpsko rukovodstvo, koje nije bilo za izlazak iz Jugoslavije, donelo je odluku o formiranju Srpske Republike BiH, što se 9. januara i dogodilo, budući da je tri meseca pre tog formirana Skupština srpskog naroda u BiH.

Osim što u tim osetljivim vremenima nije uvažavano mišljenje srpskog naroda, mnogi se prisećaju kako za nešto više od godinu dana rada Skupštine BiH nije uvažen nijedan zahtev SDS-a, dok su muslimanski i hrvatski poslanici sve odluke donosili preglasavanjem, što je srpske političare i nateralo na poteze koji su doveli do odluka donetih 9. januara 1992.

Za Srbe u BiH izuzetno je važna činjenica da je Republika Srpska, to jest tadašnja Srpska Republika BiH, nastala pre ratnih sukoba, zbog čega se poslednjih dana čuju veoma histerične reakcije iz Sarajeva na to što su srpski zvaničnici jasno stavili do znanja da će se Dan RS, kao datum kad je nastala, praznovati i ubuduće.

Osim toga, dva meseca nakon što je u januaru 1992. formirana Srpska Republika BiH, Srbi u BiH prihvatili su Kutiljerov mirovni plan, kojim bi srpsko rukovodstvo u zamenu za autonomiju prihvatilo nezavisnost BiH. Iako je Kutiljerov plan podrazumevao mir, taj sporazum je prvobitno prihvatio, pa potom odbio Alija Izetbegović.

Takođe, osim istorijske i političke važnosti 9. januara zvaničnici u Banjaluci kažu da je odluka Ustavnog suda BiH neutemeljena jer kao diskriminatorski osporava član 3.b Zakona o praznicima, koji je 2007. već izmenjen kad je i definisan kao striktno sekularan praznik. U osporenom članu piše samo da se 9. januara proslavlja Dan RS.

Zbog toga su mnogi u RS prepoznali kako taj sud, sudeći po takvim principima, nastoji preuzeti ulogu kakvu je nekad imao visoki predstavnik u BiH, kad je reč o oduzimanju političkih nadležnosti od Banjaluke. Zbog razumevanja opasnosti od buduće prakse Ustavnog suda BiH, dva politička bloka u RS, koja predvode Dodikov SNSD i Bosićev SDS, sela su krajem prošle godine za isti sto u Palati republike i poručila da Srpska nipošto nema nameru da odustane od Dana RS.

Rad Ustavnog suda BiH nije uređen zakonom, a način vlastitog rada uređuje internim pravilnikom, u kom piše da „samo Ustavni sud BiH može donositi propise i akte koji se tiču njegovog rada i njegove uloge utvrđene Ustavom BiH”. Banjaluka stoga insistira na hitnom donošenju zakona kojim bi se kao u ostalim demokratijama uredio rad tog suda, za koji tvrde da se umesto tumača pretvorio u kreatora ustavnih odredbi.

Ustavni sud BiH nametno je ranije i odluku o konstitutivnosti svih naroda na celoj teritoriji BiH, po apelaciji Alije Izetbegovića. Ovaj sud je Srpskoj ukinuo grb, zastavu i himnu „Bože pravde”. Srpske i hrvatske sudije su u vitalnim odlukama preglasavane, budući da je većina od pet ruku dovoljna za presudu i po pravilu se donosi glasovima dva Bošnjaka i tri stranca.