Кредибилитет

„Председнику је важно да државни медији буду непристрасни, објективни и кредибилни.” Тако је гласио изговор кабинета пољског председника Анджеја Дуде, који је прекјуче потписао закон о медијима којим се министру финансија дају овлашћења да по сопственом нахођењу, без јавног конкурса, поставља и смењује директоре јавног сервиса, пољског радија и новинске агенције ПАП.

У Варшави као да се нико није узбуђивао због оштрих критика закона које су стигле из Европске уније, ОЕБС-а, Међународне федерације новинара. Прво је комесар ЕУ за дигиталну економију и друштво Гинтер Етингер запретио да ће покренути процедуру надзора против Пољске „због кршења европских вредности”. Европска комисија ће средином идуће недеље заиста ставити на дневни ред „владавину закона у Пољској”, а теоретски је могуће да овој земљи буде привремено укинуто право одлучивања у ЕУ. Етингерова претња није ни допрла до ушију пољског председника, а већ га је „поклопио” први човек Европске комисије Жан-Клод Јункер, поручивши да ЕУ вероватно неће прибећи било каквим казненим мерама.

„Немојмо претеривати. То су важна питања, али ми желимо добре и пријатељске односе са Пољском”, рекао је помирљиво Јункер.

На страну Пољске одмах је стао мађарски премијер Виктор Орбан, и сам познат по томе што не брине много шта ће о његовим потезима рећи у бриселској администрацији. Уосталом, још 2010. донео је сличан закон о медијима који је скандализовао Брисел, јер је значајно проширио надлежности државе у контроли и кажњавању приватних медија. Орбан је једно време био „анфан терибл” ЕУ, али се Брисел на њега брзо привикао, да би сада он био тај који поручује Европској комисији да ће употребити вето како би спречио кажњавање Пољака. Све су шансе да ће Брисел „сварити” пољски медијски закон, баш као  и мађарски.

Уосталом, шта се десило са Ердогановим кршењем медијских слобода над којим се Европа згражавала? Европска комисија је јесенас на неколико седмица одложила редовни годишњи извештај о напретку земаља кандидата само да не би наљутила Реџепа Тајипа Ердогана, ког би изнервирало да је Брисел уочи избора у овој земљи изнео све критике које је имао на рачун његове власти. Када је добио изборе, није више ни било важно шта Брисел има да каже.

Зато потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс звучи помало патетично када због Пољака подсећа да су слобода и плурализам медија кључни међу захтевима за пријем у ЕУ, те да ЕУ не може тражити од кандидата за чланство оно што не захтева од својих чланова јер тиме „доводи у питање свој кредибилитет”.

После Мађарске, Турске и Пољске, можда би примерено било питати: који кредибилитет?