Зимска жетва у Белом Блату

Бело Блато – Село се налази у углу који затварају речни токови Бегеја и Тисе. Земља овде није издашна, а по необрадивим ритовима често лежи вода. Тло је повољно за раст самоникле трске. Одавно се она користи као грађевински материјал, а већ деценијама се пласира и на тржиште, па и оно инострано. Жетва трске је зими, кад тло измрзне, што се обично дешава за новогодишње празнике.

Жетеоци кажу да је за њих погодно време кад су температуре и по десет степени испод нуле. Тада нема блата и воде, па косци лако прилазе сазрелим стабљикама. А и трска је тада „најпитомија” и најбоље се сече.

Ових дана сеча трске је тек почела и трајаће докле год временски услови буду дозвољавали. Потом следи и транспорт до сеоских депонија, одакле ће бити пренесена до прерађивачког одредишта. Тамо их веште руке, углавном женске, сортирају и помоћу већ времешних машина обрађују у сенила која се користе за сунцобране, али и табле разних димензија које се уграђују у зидове кућа као еколошка изолација, јер штите од зрачења.

У Белом Блату, пошто се село налази у богатом сировинском окружењу, некада је постојала велика друштвена трскара, која се већ тада пробила на инострано тржиште. У транзицији је настало неколико приватних радионица, али ова занимљива делатност још нема третман који заслужује и из које би могла да се извуче далеко већа корист. Самоникле трске у Војводини има у изобиљу и од ње би се могли остваривати далеко већи приходи.

Коришћење механизације за скидање трске за сада је у покушајима, па трску секу углавном надничари, којима тај посао доноси додатни приход. Реч је о тешком послу за који дневница износи око две хиљаде динара.