Zimska žetva u Belom Blatu

Belo Blato – Selo se nalazi u uglu koji zatvaraju rečni tokovi Begeja i Tise. Zemlja ovde nije izdašna, a po neobradivim ritovima često leži voda. Tlo je povoljno za rast samonikle trske. Odavno se ona koristi kao građevinski materijal, a već decenijama se plasira i na tržište, pa i ono inostrano. Žetva trske je zimi, kad tlo izmrzne, što se obično dešava za novogodišnje praznike.

Žeteoci kažu da je za njih pogodno vreme kad su temperature i po deset stepeni ispod nule. Tada nema blata i vode, pa kosci lako prilaze sazrelim stabljikama. A i trska je tada „najpitomija” i najbolje se seče.

Ovih dana seča trske je tek počela i trajaće dokle god vremenski uslovi budu dozvoljavali. Potom sledi i transport do seoskih deponija, odakle će biti prenesena do prerađivačkog odredišta. Tamo ih vešte ruke, uglavnom ženske, sortiraju i pomoću već vremešnih mašina obrađuju u senila koja se koriste za suncobrane, ali i table raznih dimenzija koje se ugrađuju u zidove kuća kao ekološka izolacija, jer štite od zračenja.

U Belom Blatu, pošto se selo nalazi u bogatom sirovinskom okruženju, nekada je postojala velika društvena trskara, koja se već tada probila na inostrano tržište. U tranziciji je nastalo nekoliko privatnih radionica, ali ova zanimljiva delatnost još nema tretman koji zaslužuje i iz koje bi mogla da se izvuče daleko veća korist. Samonikle trske u Vojvodini ima u izobilju i od nje bi se mogli ostvarivati daleko veći prihodi.

Korišćenje mehanizacije za skidanje trske za sada je u pokušajima, pa trsku seku uglavnom nadničari, kojima taj posao donosi dodatni prihod. Reč je o teškom poslu za koji dnevnica iznosi oko dve hiljade dinara.