Бабушке постројене на штандовима

Празнично даривање је у пуном јеку. Нова година по јулијанском календару је на прагу, као и крсне славе. Они који желе да обрадују драге особе бирају уникатне поклоне. Под кровом галерије „Прогрес” у току је Фестивал српске и руске културе, на коме се представљају традиционалне рукотворине из Русије и наше земље.

Велике фамилије матрјошки или бабушки биле су постројене на штандовима. Као главни симбол своје домовине, ове сликовите лутке без руку, указују на значај породице. Због тога су многочлане и складно сложене. Најмања може да буде величине нокта. Куповали су их синоћ и Французи, Алжирци и други туристи којих, како тврде излагачи, има доста на овој манифестацији. „Главне муштерије су Италијани, Грци, Турци...”, каже Кристина Крунић, запослена на руском штанду сувенира и одеће. Она подсећа да се као алва продају рукавице и чарапе од козје длаке, баш као и хеклани пончо. „То су као перо лагани одевни предмети, али уз њих нема зиме”, уверава ова девојка, која је упознала и заволела руску културу и обичаје баш као и Стефан Гавриловић. Ово двоје младих Београђана тврде да посетиоци не жале да отворе новчаник кад им се допадну чутурице и склопиве мини-чаше. Спаковане у футроле, оне могу да послуже као украс и да стану у џеп, па кад се пожели која кап љуте капљице, ето згоде да се организам окрепи. Чиније, кутије, тацне... рађене су од липовог и брезовог дрвета. Пажњу су привлачиле и мале цркве – музичке кутије из којих су допирала дела чувених композитора. За свакога је било понешто, од привезака до накита.

За шубаре од природног крзна и револуционарне капе од пустоване вуне такође је било купаца. Много декоративних и употребних предмета носило је симболе некадашњег Совјетског Савеза и царске Русије. На шољама за чај и млеко био је и Путин.

Ко верује у моћ амајлија имао је прилику да изабере ону која ће му осигурати заштиту на многим животним пољима.

Излагачки простор намењен радовима с нашег поднебља био је обогаћен ћилимима, везеним и тканим миљеима, лековитим ликерима, медом, кремама...

Организатори су Удружење народне уметности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске регије, Регионално удружење грађана „Палата заната” из Русије у сарадњи с Удружењем старих и уметничких заната и домаће радиности Србије „Наслеђе”.