Како до пореза на увозну робу

Тек три месеца после куповине у Љубљани, једна наша читатељка је успела да наплати чек за „такс фри” или повраћај пореза за робу купљену у иностранству. Иако је имала уредно попуњену документацију, оригиналан рачун и пасош, у Рајфајзен банци у Београду, која у Србији једина откупљује чекове за рефундацију тог пореза, неколико пута су је враћали уз различита образложења, да би на крају новац успела да наплати на аеродрому, приликом следећег уласка у ЕУ. Иако звучи примамљиво, да шопинг уз „такс фри” буде још повољнији, процедура је само наочиглед једноставна. И најмања грешка, рецимо трговца који попуњава формуларе с личним подацима купца или цариник не стави печат на право место, може бити проблем. Строге процедуре служе за спречавање злоупотреба, али могу да буду и врло иритирајуће за потрошаче који желе свој новац назад.

– Право на откуп чека имају сви пунолетни грађани (држављани Србије) који лично приложе уредно попуњену и оверену документацију о куповини робе у иностранству – оригинал чека овереног од стране надлежне царинске испоставе (без царинских примедби), оригинал фискалног рачуна и пасош. Услов за право на откуп је одређен временским роковима који су дефинисани од стране државе у којој је чек издат. Постоји максимално дозвољено време које може проћи од момента издавања чека и овере цариника (изласка из државе или ЕУ). Такође, поједине државе имају одређене врсте производа за које се не враћа порез, као што је случај са Немачком где поврату не подлежу ауто-мото делови, кажу у Рајфајзен банци за „Политику”.

Објашњавају да у случајевима када документа за откуп одступају од дефинисаних правила, клијенти не губе право на рефундацију, већ се упућују да документацију пошаљу директно компанији „Global Blue” која доноси коначну одлуку. Иначе, ова компанија инсистира да се код куповина за које постоји сумња да нису за личне потребе, већ покушај комерцијалног извоза, обавезно користи опција додатне провере.

Пре куповине робе у иностранству потрошачи би требало да провере локална правила и прописе, јер свака држава има нека ограничења за куповину робе за коју се може тражити повраћај ПДВ-а. Ова погодност се не односи на сву робу, а није исти ни минималан износ који мора бити на рачуну да би уопште стекли право за „такс фри”. Тај минимални лимит у Италији, на пример, износи 155, Аустрији 75, у Грчкој 120, Мађарској 175 евра, док у Немачкој нема ограничења и порез се враћа за сваку куповину.

– Када је о Немачкој реч, продавци су дужни да већ на каси попуне документацију, а купац је обавезан да на изласку из земље овери код цариника ове папире. Најисплативије је новац узети приликом изласка из Немачке, јер се новац може узети у било ком граду и било којој продавници, без провизије, што није случај приликом наплате у банци када се од укупног износа узима део за банкарску услугу, каже наша читатељка.

У Мађарској је процедура нешто другачија. Њихов повратни порез АФА, јединствен је за сву робу и износи 13,6 одсто. Ако у Мађарској платите робу у неком од хипермаркета потребно је да са рачуном и пасошем одете на шалтер „информације”. Тамо добијате образац који треба да попуните као и посебан „зелени картон” на коме пише колика је потрошена сума, као и колико од тога треба да вам се врати. Све то се оверава на граници, али новац се подиже само у продавници у којој је роба купљена тако да га многи подижу приликом следећег доласка. АФА застарева у року од 150 дана.

У Аустрији, на пример, продавнице не враћају овај новац. То се обавља на специјализованим шалтерима који се налазе углавном у великим трговачким центрима, аеродромима или банкама. На овим шалтерима се обавља комплетна процедура, а новац се подиже приликом одласка из земље на аеродрому или граничном прелазу.