Kako do poreza na uvoznu robu

Tek tri meseca posle kupovine u Ljubljani, jedna naša čitateljka je uspela da naplati ček za „taks fri” ili povraćaj poreza za robu kupljenu u inostranstvu. Iako je imala uredno popunjenu dokumentaciju, originalan račun i pasoš, u Rajfajzen banci u Beogradu, koja u Srbiji jedina otkupljuje čekove za refundaciju tog poreza, nekoliko puta su je vraćali uz različita obrazloženja, da bi na kraju novac uspela da naplati na aerodromu, prilikom sledećeg ulaska u EU. Iako zvuči primamljivo, da šoping uz „taks fri” bude još povoljniji, procedura je samo naočigled jednostavna. I najmanja greška, recimo trgovca koji popunjava formulare s ličnim podacima kupca ili carinik ne stavi pečat na pravo mesto, može biti problem. Stroge procedure služe za sprečavanje zloupotreba, ali mogu da budu i vrlo iritirajuće za potrošače koji žele svoj novac nazad.

– Pravo na otkup čeka imaju svi punoletni građani (državljani Srbije) koji lično prilože uredno popunjenu i overenu dokumentaciju o kupovini robe u inostranstvu – original čeka overenog od strane nadležne carinske ispostave (bez carinskih primedbi), original fiskalnog računa i pasoš. Uslov za pravo na otkup je određen vremenskim rokovima koji su definisani od strane države u kojoj je ček izdat. Postoji maksimalno dozvoljeno vreme koje može proći od momenta izdavanja čeka i overe carinika (izlaska iz države ili EU). Takođe, pojedine države imaju određene vrste proizvoda za koje se ne vraća porez, kao što je slučaj sa Nemačkom gde povratu ne podležu auto-moto delovi, kažu u Rajfajzen banci za „Politiku”.

Objašnjavaju da u slučajevima kada dokumenta za otkup odstupaju od definisanih pravila, klijenti ne gube pravo na refundaciju, već se upućuju da dokumentaciju pošalju direktno kompaniji „Global Blue” koja donosi konačnu odluku. Inače, ova kompanija insistira da se kod kupovina za koje postoji sumnja da nisu za lične potrebe, već pokušaj komercijalnog izvoza, obavezno koristi opcija dodatne provere.

Pre kupovine robe u inostranstvu potrošači bi trebalo da provere lokalna pravila i propise, jer svaka država ima neka ograničenja za kupovinu robe za koju se može tražiti povraćaj PDV-a. Ova pogodnost se ne odnosi na svu robu, a nije isti ni minimalan iznos koji mora biti na računu da bi uopšte stekli pravo za „taks fri”. Taj minimalni limit u Italiji, na primer, iznosi 155, Austriji 75, u Grčkoj 120, Mađarskoj 175 evra, dok u Nemačkoj nema ograničenja i porez se vraća za svaku kupovinu.

– Kada je o Nemačkoj reč, prodavci su dužni da već na kasi popune dokumentaciju, a kupac je obavezan da na izlasku iz zemlje overi kod carinika ove papire. Najisplativije je novac uzeti prilikom izlaska iz Nemačke, jer se novac može uzeti u bilo kom gradu i bilo kojoj prodavnici, bez provizije, što nije slučaj prilikom naplate u banci kada se od ukupnog iznosa uzima deo za bankarsku uslugu, kaže naša čitateljka.

U Mađarskoj je procedura nešto drugačija. Njihov povratni porez AFA, jedinstven je za svu robu i iznosi 13,6 odsto. Ako u Mađarskoj platite robu u nekom od hipermarketa potrebno je da sa računom i pasošem odete na šalter „informacije”. Tamo dobijate obrazac koji treba da popunite kao i poseban „zeleni karton” na kome piše kolika je potrošena suma, kao i koliko od toga treba da vam se vrati. Sve to se overava na granici, ali novac se podiže samo u prodavnici u kojoj je roba kupljena tako da ga mnogi podižu prilikom sledećeg dolaska. AFA zastareva u roku od 150 dana.

U Austriji, na primer, prodavnice ne vraćaju ovaj novac. To se obavlja na specijalizovanim šalterima koji se nalaze uglavnom u velikim trgovačkim centrima, aerodromima ili bankama. Na ovim šalterima se obavlja kompletna procedura, a novac se podiže prilikom odlaska iz zemlje na aerodromu ili graničnom prelazu.