Чижов: Самозвани управљачи Косовом

Специјално за „Политику”
Москва, 29. фебруара – Без Русије је потпуно немогуће било какво озбиљно политичко деловање, рекао је Владимир Чижов, стални представник Руске Федерације при ЕУ, одговарајући на молбу извештача „Политике” да прокоментарише оснивање Међународне групе за управљање Косовом у Бечу. На конференцији за новинаре преко видео-линка у Москви, он је истакао да „организатори тог на своју руку сазваног колектива, који ја не могу да назовем ни органом, то морају знати. Они су се окупили по два критеријума – један је да признају Косово, а други да су чланови Европске уније. Русија не одговара ни једном ни другом”, објаснио је Чижов.

Он је додао да би, „колико је чуо”, рад те комисије „требало да се заснива на Ахтисаријевом плану, у коме се говори о неопходности стварања некаквог комитета сличног дејтонском. Али разлика је у томе што су Дејтонски споразум прихватили сви учесници конференције. А Ахтисаријев план не прихвата Београд, па је према томе он нелегитимна конструкција”.

Руски представник при ЕУ подсетио је да чак и Ахтисаријев план подразумева учешће Русије и додао да „без Русије тај орган неће моћи да донесе на свет ништа озбиљно и не може се сматрати органом”.

Идеју Питера Фејта да се европска мисија пошаље у јужни, а мисија Уједињених нација у северни део Косова Чижов је овако прокоментарисао: „Колико сам схватио, реч је о привременом пребацивању мисије ОУН на север, док се страсти не смире. Али ми сматрамо да постоје две мисије – једна нелегитимна, а друга легитимна. А сарадња између легитимне и нелегитимне мисије би, по дефиницији, била врло чудна.”

На питање колике су шансе да самопроглашена држава Косово постане чланица ОЕБС-а, он је одговорио да су те шансе „равне нули”. „Исто важи и за друге међународне организације као што су Уједињене нације и Савет Европе. За чланство у ОЕБС-у неопходан је консензус свих држава чланица. Ако се имају у виду ставови Русије и Србије, Косово нема никакве шансе”, објаснио је Чижов подсетивши да је ту и Кипар чији је министар спољних послова недавно изјавио да његова земља неће признати Косово чак и ако га призна Србија.

Једнострано проглашење независности Косова није било изненађење ни за Русију, ни за Европску унију, тврди руски представник при ЕУ.„Било је очигледно да све иде ка томе. Русија је упозоравала европске колеге да је то претња да се дестабилизује региона. После 17. фебруара већ је порасла напетост у суседним земљама. Надамо се да то неће довести до крвопролића.”

Упркос свим тим упозорењима, каже Чижов, „Европска унија је, не сачекавши 17. фебруар, донела одлуку о слању мисије која би имала задатак да обезбеди поштовање закона. Парадоксално је да се незаконита мисија шаље како би штитила закон”.
Русија, у принципу, нема ништа против слања европске мисије на Косово, али под условом да постоји правна основа, односно одговарајућа резолуција СБ ОУН, објашњава он. „То би значило да се укине Резолуција 1244 и да се уместо ње донесе друга. Али тога није било. Земље ЕУ чиниле су огромне, чак грчевите, напоре да нађу било какав правни основ за упућивање мисије на Косово. Час су покушавали да се договоре са генералним секретаром УН да напише писмо, час су на свој начин тумачили поједине ставове Резолуције 1244, али то не даје легитимитет мисији ЕУ на Косову.”

У ЕУ ни данас нема јединства о Косову и неће га ни бити, сматра Чижов. „Број земаља који је признао Косово мањи је од оног који није. Знамо да ће неке то накнадно учинити, али свеједно, никад неће бити стопроцентног признања. Својим деловањем ЕУ подрива светски поредак и међународно право. Ипак, Русија не намерава да затвори врата преговорима, напротив, она ће наставити да поставља косовско питање и указује Европској унији на грешке које она прави”, рекао је он.
Замољен да прокоментарише тежњу Србије да постане чланица ЕУ, руски дипломата је рекао да је то суверено право сваке државе и да Русија има разумевања за тежњу српског руководства ка евроинтеграцијама.

Ипак, он сматра да ће тај процес бити дуг и тежак јер „ЕУ није чак могла ни да потпише са Србијом споразум о стабилизацији због става Холандије која је инсистира на томе да се претходно реше сва спорна питања у везиса Хашким трибуналом. После тога је Брисел измислио сурогат-декларацију коју је покушао да прода Београду као утешну награду у замену за Косово. Али Београд се није ’упецао’. Сигнали које добијамо отуда говоре да за сада није спремна да потпише заједничка документа са ЕУ, што ипак не значи да одустаје од евроинтеграција”, закључио је Чижов.