Čižov: Samozvani upravljači Kosovom

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 29. februara – Bez Rusije je potpuno nemoguće bilo kakvo ozbiljno političko delovanje, rekao je Vladimir Čižov, stalni predstavnik Ruske Federacije pri EU, odgovarajući na molbu izveštača „Politike” da prokomentariše osnivanje Međunarodne grupe za upravljanje Kosovom u Beču. Na konferenciji za novinare preko video-linka u Moskvi, on je istakao da „organizatori tog na svoju ruku sazvanog kolektiva, koji ja ne mogu da nazovem ni organom, to moraju znati. Oni su se okupili po dva kriterijuma – jedan je da priznaju Kosovo, a drugi da su članovi Evropske unije. Rusija ne odgovara ni jednom ni drugom”, objasnio je Čižov.

On je dodao da bi, „koliko je čuo”, rad te komisije „trebalo da se zasniva na Ahtisarijevom planu, u kome se govori o neophodnosti stvaranja nekakvog komiteta sličnog dejtonskom. Ali razlika je u tome što su Dejtonski sporazum prihvatili svi učesnici konferencije. A Ahtisarijev plan ne prihvata Beograd, pa je prema tome on nelegitimna konstrukcija”.

Ruski predstavnik pri EU podsetio je da čak i Ahtisarijev plan podrazumeva učešće Rusije i dodao da „bez Rusije taj organ neće moći da donese na svet ništa ozbiljno i ne može se smatrati organom”.

Ideju Pitera Fejta da se evropska misija pošalje u južni, a misija Ujedinjenih nacija u severni deo Kosova Čižov je ovako prokomentarisao: „Koliko sam shvatio, reč je o privremenom prebacivanju misije OUN na sever, dok se strasti ne smire. Ali mi smatramo da postoje dve misije – jedna nelegitimna, a druga legitimna. A saradnja između legitimne i nelegitimne misije bi, po definiciji, bila vrlo čudna.”

Na pitanje kolike su šanse da samoproglašena država Kosovo postane članica OEBS-a, on je odgovorio da su te šanse „ravne nuli”. „Isto važi i za druge međunarodne organizacije kao što su Ujedinjene nacije i Savet Evrope. Za članstvo u OEBS-u neophodan je konsenzus svih država članica. Ako se imaju u vidu stavovi Rusije i Srbije, Kosovo nema nikakve šanse”, objasnio je Čižov podsetivši da je tu i Kipar čiji je ministar spoljnih poslova nedavno izjavio da njegova zemlja neće priznati Kosovo čak i ako ga prizna Srbija.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo iznenađenje ni za Rusiju, ni za Evropsku uniju, tvrdi ruski predstavnik pri EU.„Bilo je očigledno da sve ide ka tome. Rusija je upozoravala evropske kolege da je to pretnja da se destabilizuje regiona. Posle 17. februara već je porasla napetost u susednim zemljama. Nadamo se da to neće dovesti do krvoprolića.”

Uprkos svim tim upozorenjima, kaže Čižov, „Evropska unija je, ne sačekavši 17. februar, donela odluku o slanju misije koja bi imala zadatak da obezbedi poštovanje zakona. Paradoksalno je da se nezakonita misija šalje kako bi štitila zakon”.
Rusija, u principu, nema ništa protiv slanja evropske misije na Kosovo, ali pod uslovom da postoji pravna osnova, odnosno odgovarajuća rezolucija SB OUN, objašnjava on. „To bi značilo da se ukine Rezolucija 1244 i da se umesto nje donese druga. Ali toga nije bilo. Zemlje EU činile su ogromne, čak grčevite, napore da nađu bilo kakav pravni osnov za upućivanje misije na Kosovo. Čas su pokušavali da se dogovore sa generalnim sekretarom UN da napiše pismo, čas su na svoj način tumačili pojedine stavove Rezolucije 1244, ali to ne daje legitimitet misiji EU na Kosovu.”

U EU ni danas nema jedinstva o Kosovu i neće ga ni biti, smatra Čižov. „Broj zemalja koji je priznao Kosovo manji je od onog koji nije. Znamo da će neke to naknadno učiniti, ali svejedno, nikad neće biti stoprocentnog priznanja. Svojim delovanjem EU podriva svetski poredak i međunarodno pravo. Ipak, Rusija ne namerava da zatvori vrata pregovorima, naprotiv, ona će nastaviti da postavlja kosovsko pitanje i ukazuje Evropskoj uniji na greške koje ona pravi”, rekao je on.
Zamoljen da prokomentariše težnju Srbije da postane članica EU, ruski diplomata je rekao da je to suvereno pravo svake države i da Rusija ima razumevanja za težnju srpskog rukovodstva ka evrointegracijama.

Ipak, on smatra da će taj proces biti dug i težak jer „EU nije čak mogla ni da potpiše sa Srbijom sporazum o stabilizaciji zbog stava Holandije koja je insistira na tome da se prethodno reše sva sporna pitanja u vezisa Haškim tribunalom. Posle toga je Brisel izmislio surogat-deklaraciju koju je pokušao da proda Beogradu kao utešnu nagradu u zamenu za Kosovo. Ali Beograd se nije ’upecao’. Signali koje dobijamo otuda govore da za sada nije spremna da potpiše zajednička dokumenta sa EU, što ipak ne znači da odustaje od evrointegracija”, zaključio je Čižov.