Хоће ли Уставном суду БиХ засметати и име Републике Српске

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Колико су оправдана страховања академске, стручне и политичке јавности у Републици Српској, који, поучени досадашњим искуством, верују да би Уставни суд БиХ у будућности могао да преузме улогу високог представника и тако настави преузимање надлежности из Бањалуке? Може ли овај суд наставити тамо где је пре осам година стала међународна заједница оличена у ОХР-у, кад за праксу „изградње функционалне БиХ” кроз наметање закона више није било подршке у неким важним земљама?

Та се питања постављају у РС од тренутка доношења и даље нејасне одлуке Уставног суда БиХ о оспоравању дана РС 9. јануара, па се тако и десило да два завађена политичка блока, која предводе Додиков СНСД и Босићев СДС, седну за исти сто у Палати републике, уједињени не само подршком дану републике већ и схватањем могуће опасности од овог судског преседана.

О каквој се институцији ради? Уставни суд БиХ је дејтонска категорија, јасно уписана у овај споразум, па је годинама била поштеђена критика из Српске. Два су кључна разлога за тренутно незадовољство. Прво, неискоришћена могућност да се пет година по формирању ове институције замени састав судског већа, у ком међу девет судија седе и три странца, које именује председник Европског суда за људска права. И друго, чињеница да се ради о институцији чије деловање није уређено законом, па начин властитог рада уређује интерним правилником, којим је прецизирано да „само Уставни суд БиХ може доносити прописе и акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом БиХ”.

То је уједно и био мотив да политичке партије из Српске након доношења спорне одлуке о дану РС предложе у Парламенту БиХ закон о Уставном суду БиХ како би се законски дефинисао рад ове институције од чијег усвајања, како тврде у Бањалуци, зависи хоће ли бити референдума о његовој последњој одлуци о дану РС, коју сви одбацују.

Политичари и правници из Бањалуке непојмљивим сматрају то што се Уставни суд БиХ, од институције која треба да тумачи усклађеност других законских аката са Уставом БиХ, претворио у, како тврде, креатора уставних одредаба, и то у ситуацији кад нема законских правила о томе где је граница његових овлашћења. Драматизујући целу ствар, у РС наводе да – ако се могло десити да судије оспоре дан РС, јер се тог дана прославља и крсна слава Свети Стефан, иако су судије знале да је Закон о празницима РС 2007. већ измењен због истих примедаба, кад је дефинисан као секуларни празник – не би чудило да се сутра појави апелација која ће из сличног разлога оспорити и сам назив Републике Српске. Ни у том називу, указују у Бањалуци, вероватно се не проналазе сви народи у Српској, иако се Српска као страна потписница Дејтонског споразума у самом Уставу БиХ помиње много пута.

Досадашња пракса Уставног суда, који се, како то тврде у РС, од тумача Устава БиХ претворио у уставотворца, указује на то да има оправданих разлога за страх кад је реч о надлежностима РС гарантованим Уставом БиХ и Уставом РС, знајући да је Уставни  суд БиХ наметнуо и одлуку о конститутивности свих народа на целој територији БиХ по апелацији Алије Изетбеговића. У Бањалуци верују да досадашња пракса Уставног суда БиХ наводи на страх да би и саме одредбе Устава БиХ – које треба да тумачи – овај суд, евентуално, могао да прогласи неуставним.

Тим поводом Славко Митровић, иначе добро упућен у међународне односе, у ауторском тексту „Кување Српске” за „Глас Српске” наводи да се лидер СДА Бакир Изетбеговић у Бриселу на скупу поводом 20 година „Дејтона” заложио за постепене промене тог споразума, корак по корак. „Одлукама Уставног суда БиХ темељито се мењала читава конструкција не само Устава БиХ него и целог споразума. Одлуке овог суда биле су основа за нова министарства и бројне институције на нивоу БиХ. Све је то урађено без споразума ентитета”, наводи Митровић. Он додаје да је то најбоље илустровао Сулејман Тихић, који је својом апелацијом, преко инструментализованог Уставног суда БиХ, Српској укинуо грб, заставу и химну „Боже правде” говорећи: „Ми сваког дана помало укидамо Републику Српску.” Политичке партије из Српске цене да је Уставни суд БиХ већ преузео улогу какву је некад имао високи представник у БиХ у креирању уставних решења. Правници кажу да чињеница да једна таква институција делује без закона, који треба јасно да пропише „правила игре”, јесте случај незабележен у демократском свету. Зато из Бањалуке поручују да би званичницима у Сарајеву и представницима међународне заједнице у БиХ, уместо што позивају на светску праксу, где се, како кажу, одлуке уставних судова беспоговорно спроводе и кад се са њима не слажу, било боље да европску праксу препишу кад је реч о законском уређењу Уставног суда БиХ – јер би тиме створили темељ за будуће поштовање одлука и кредибилитет овог суда. Досадашњим одлукама српски и хрватски народ, чије су судије у свим виталним одлукама прегласаване, незадовољни су јер је проста већина довољна за пресуду и по правилу се доноси гласовима три странца и два Бошњака. Посебно је занимљива коинциденција да је дан РС оспорен мало пошто је расписан референдум у РС, који, осим подршке пракси Суда и Тужилаштва БиХ, доводи у питање наметање закона од стране високог представника.