Српска полиција између пријављивања и прислушкивања

Премијер Александар Вучић јуче је нагласио да истражни органи раде свој посао и да се испитују чињенице о наводном прислушкивању новинара за шта се оптужује полиција.

– Када ме нападају то је обично у вези са полицијом и војском. Изгледа да се многима не свиђа то што Србија има своју политику, што је независна и суверена држава, што није на дугме као некада. У вези са прислушкивањем слушао сам различите оптужбе од тога да сам био у Дубаију, иако сам и 1. јануара био у Београду на радном месту. Мислим чак и да сам тог дана разговарао са Вераном Матићем и другим новинарима. Да случајно није било тих разговора стварно бих помислио да сам ишао у Дубаи – нагласио је јуче Вучић приликом обиласка радова Београда на води.

На причу о праћењу и прислушкивању новинара, која је почела када је министар полиције прошлог петка најавио да ће га једно удружење (испоставиће се, НУНС) оптужити да је незаконито надзирао новинаре, јуче се укључио и заштитник грађана Саша Јанковић. У „превентивном обраћању” министру Стефановићу, Јанковић је цитирао информације из штампе о смањењу броја запослених у МУП-у за 1.400 људи које је онда повезао са Стефановићевом изјавом да ће из МУП-а да иду они који су тражили мито, то јест који су корумпирани, па је из тога тобож извукао закључак да у овом моменту у МУП-у ради 1.400 полицајаца који су „криминализовани”. На крају је упозорио да „најаве масовних отпуштања изазивају сталан немир и страх код људи који више брину о својој егзистенцији и траже начин како да се не нађу на списку за отказ, него како да раде свој посао”.

Неки саговорници указују да можда има основа за тврдњу да је и кривична пријава о праћењу новинарке повезана са тим „тражењем начина”, односно израдом нове систематизације у МУП-у. Јер, чињеница је да је Дејан Трипковић, припадник МУП-а кога су медији навели као подносиоца пријаве, што надлежни ни јуче нису потврдили, у новембру прошле године добио решење о промени радног места, и да је потом поднео кривичну пријаву против Стефановића због догађаја који су се наводно десили у децембру 2014. године.

Због чега је овај полицајац чекао читаву годину да открије злоупотребу министра полиције и његове сараднице које терети да су организовали праћење новинарке а затим и уништавање хард дискова са подацима о праћењу? Трипковић у пријави тврди да се уплашио да ће новинарка бити убијена, баш као и Славко Ћурувија на чијем је случају својевремено био ангажован, али тим пре је несхватљиво да је чекао годину дана, односно нову систематизацију, да се јавно забрине за њену судбину. Тиме је отворио и дилему да ли је и он сам поступио по закону, ако је заиста сумњао да је новинарка у животној опасности.

Нејасно је и објашњење Трипковића из кривичне пријаве да је документ о праћењу новинарке прво фотографисао мобилним телефоном, а затим уништио у сецкалици. Уколико је желео да пријави наводне незаконитости, могао је то да уради са оригиналним документом па због тога питање зашто је направио „копију” само добија на тежини.

Трипковић је у допису који је поднео Тужилаштву за организовани криминал навео да се непосредно по „откривању” документа који указује да је праћена новинарка Светлана Војиновић, обраћао надређенима и указивао на незаконито поступање радника МУП-а. То је како је сам навео у пријави, урадио неколико пута у року од десетак дана после проналаска документа, а затим је о томе ћутао 12 месеци.

„Курир” је пре две и по године објавио да је Дејан Трипковић, по струци инжењер електротехнике, у септембру 2013. године Вишем јавном тужилаштву у Београду поднео кривичне пријаве против Родољуба Миловића и Милорада Вељовића, тадашњих руководилаца МУП-а, оптужујући и њих за злоупотребу службеног положаја. Међутим, у овом тужилаштву јуче је за „Политику” речено да такве кривичне пријаве – не постоје.