Нова страшила само вире из буџета

Година за нама била je боља него што је планирано. Али нису сви планови изнад очекивања. Изостала је рационализација запослених у државној управи. Од првобитно планираних 25.000, број запослених је смањен за пет, шест хиљада и то углавном пензионисањем. Циљаних отпуштања није било. Овим речима Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, за „Политику” сумира годину која је за нама.

– Упозоравали смо да су планови преамбициозни. Квалитет државне управе не може да се унапреди само пензионисањем или добровољним напуштањем. Пензионисањем одлазе најискуснији, а добровољно најквалитетнији. Циљ је да оду непродуктивни.

Како се догодило да је само премијер погодио да ће раст бити већи од 0,5 одсто? Треба ли да се радујемо због тога? На свим регионалним табелама најгоре рангирани када је о расту реч?

Добро је што смо имали позитивно изненађење, али је то најнижи раст у Источној Европи. Да бисмо достигли корак са развијеним земљама у региону морамо да растемо по стопи од четири, пет одсто.

Да ли је за Вас притисак кад премијер каже да сте погрешили кад сте рекли да ће буџетског дефицит у 2015. бити 230 милијарди?

Да рашчистимо – нисмо погрешили у процени. Као и сви други фискални савети у Европи, оцењујемо планове владе. План је био да републички дефицит буде 190, а консолидовани 230 милијарди динара. То је влада договорила са ММФ-ом и ми смо позитивно оценили. Већ неколико година позивамо и министарство и надлежне органе да унапреде и поједноставе буџетски процес у сегментима који се тичу шире јавности. Овде се спомиње неколико дефицита које грађани, па и део стручне јавности, често мешају. Нисмо то схватили као критику већ као неку врсту забуне.

Како гледате кад вас премијер похвали?

Исто као и када му се нешто не свиђа. Ту смо да анализирамо бројке. Наше поруке разуме сваки грађанин који води домаћинство, а основна је да се троши онолико колико се зарађује. Иако је у делу јавности схваћено да смо ми критиковали буџет за 2015, треба подсетити да смо најгласније подржали мере штедње. Наш циљ није да представљамо препреке тим мерама, већ да осигурамо да се оне спроводе онако како су планиране. Иако указујемо на ризике и ми и влада штедњу видимо као неопходну.

Да ли је готов „медени месец” фискалне консолидације и добрих вести из буџета?

„Медени месец” је условно речено постојао само у делу смањења републичког дефицита. У делу структурних реформи, ни ове године нисмо имали „медени месец”.

Зашто је политички тежа одлука реформисати јавна предузећа, него смањити плате и пензије иако се те мере односе на шест пута мање људи?

То морате да питате владу. Осим политичке, јавна предузећа имају и стручну димензију. Изазовно је направити план за реформу ЕПС-а или железница. Добро је да аранжман са ММФ-ом подразумева и стручну помоћ међународних финансијских институција.

Што се тиче предузећа у реструктурирању, то траје деценијама, али сада толико тишти јавне финансије да више нема простора за одлагање. Планиране реформе за 2016. годину веома су изазовне. Проблеми јавних предузећа се не пресликавају одмах на буџет. Трошкови се појављују касније.

Може ли поново да се појави индиректан трошак као прошле године са „Србијагасом”?

Када причамо о критици буџета за 2015, управо смо нагласили да је неопходно јасно навести трошкове државних губиташа које ће сносити порески обвезници. Зато инсистирамо да се јасно рашчлане издаци за гаранције. Да не би било изненађења.

Да ли је довољно да премијер у парламенту само прочита на шта ће та средства бити потрошена?

У финалној верзији закона ни тих осам милијарди субвенција, ни 30 милијарди гаранција није појединачно разбијено. Није ствар у томе да ли се то крије, него да се не догоди да поново испадне неки нови скелет из ормана.

Доноси ли 2016. нова страшила за министра Вујовића? РТБ Бор, на пример?

На примеру РТБ Бора се види да наше замерке нису биле малициозне опаске, већ потреба да се јасно види шта долази на наплату – а долази прва рата кредита од 23 милиона евра. РТБ Бор има 500 милиона дуга од којих држава гарантује 150 милиона евра. То је требало узети у обзир када се правио буџет за 2016.  Није питање да ли ће, већ када ће трошкове РТБ-а плаћати порески обвезници.

Ове године се бежало од ребаланса. Премијер је прошле године најавио да ће бити пет, шест ребаланса, јер ће држава штедети?

Ребаланс никада није добра ствар јер значи пропусте у планирању. У буџету за 2015. није остављено довољно новца за субвенције пољопривреди. На то смо упозоравали, а сада указујемо да исти мањак може да се појави и у 2016. Недостајућа средства у 2015. нису обезбеђена кроз ребаланс, већ је најављено претварање ове доцње у јавни дуг.

Да ли је то у складу са добром праксом буџетског рачуноводства?

Није. У складу са најбољом праксом требало је да то прође кроз ребаланс. Ранијих година смо имали ребалансе да бисмо легализовали већу потрошњу и већи дефицит. Тога ове године није било.