Nova strašila samo vire iz budžeta

Godina za nama bila je bolja nego što je planirano. Ali nisu svi planovi iznad očekivanja. Izostala je racionalizacija zaposlenih u državnoj upravi. Od prvobitno planiranih 25.000, broj zaposlenih je smanjen za pet, šest hiljada i to uglavnom penzionisanjem. Ciljanih otpuštanja nije bilo. Ovim rečima Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, za „Politiku” sumira godinu koja je za nama.

– Upozoravali smo da su planovi preambiciozni. Kvalitet državne uprave ne može da se unapredi samo penzionisanjem ili dobrovoljnim napuštanjem. Penzionisanjem odlaze najiskusniji, a dobrovoljno najkvalitetniji. Cilj je da odu neproduktivni.

Kako se dogodilo da je samo premijer pogodio da će rast biti veći od 0,5 odsto? Treba li da se radujemo zbog toga? Na svim regionalnim tabelama najgore rangirani kada je o rastu reč?

Dobro je što smo imali pozitivno iznenađenje, ali je to najniži rast u Istočnoj Evropi. Da bismo dostigli korak sa razvijenim zemljama u regionu moramo da rastemo po stopi od četiri, pet odsto.

Da li je za Vas pritisak kad premijer kaže da ste pogrešili kad ste rekli da će budžetskog deficit u 2015. biti 230 milijardi?

Da raščistimo – nismo pogrešili u proceni. Kao i svi drugi fiskalni saveti u Evropi, ocenjujemo planove vlade. Plan je bio da republički deficit bude 190, a konsolidovani 230 milijardi dinara. To je vlada dogovorila sa MMF-om i mi smo pozitivno ocenili. Već nekoliko godina pozivamo i ministarstvo i nadležne organe da unaprede i pojednostave budžetski proces u segmentima koji se tiču šire javnosti. Ovde se spominje nekoliko deficita koje građani, pa i deo stručne javnosti, često mešaju. Nismo to shvatili kao kritiku već kao neku vrstu zabune.

Kako gledate kad vas premijer pohvali?

Isto kao i kada mu se nešto ne sviđa. Tu smo da analiziramo brojke. Naše poruke razume svaki građanin koji vodi domaćinstvo, a osnovna je da se troši onoliko koliko se zarađuje. Iako je u delu javnosti shvaćeno da smo mi kritikovali budžet za 2015, treba podsetiti da smo najglasnije podržali mere štednje. Naš cilj nije da predstavljamo prepreke tim merama, već da osiguramo da se one sprovode onako kako su planirane. Iako ukazujemo na rizike i mi i vlada štednju vidimo kao neophodnu.

Da li je gotov „medeni mesec” fiskalne konsolidacije i dobrih vesti iz budžeta?

„Medeni mesec” je uslovno rečeno postojao samo u delu smanjenja republičkog deficita. U delu strukturnih reformi, ni ove godine nismo imali „medeni mesec”.

Zašto je politički teža odluka reformisati javna preduzeća, nego smanjiti plate i penzije iako se te mere odnose na šest puta manje ljudi?

To morate da pitate vladu. Osim političke, javna preduzeća imaju i stručnu dimenziju. Izazovno je napraviti plan za reformu EPS-a ili železnica. Dobro je da aranžman sa MMF-om podrazumeva i stručnu pomoć međunarodnih finansijskih institucija.

Što se tiče preduzeća u restrukturiranju, to traje decenijama, ali sada toliko tišti javne finansije da više nema prostora za odlaganje. Planirane reforme za 2016. godinu veoma su izazovne. Problemi javnih preduzeća se ne preslikavaju odmah na budžet. Troškovi se pojavljuju kasnije.

Može li ponovo da se pojavi indirektan trošak kao prošle godine sa „Srbijagasom”?

Kada pričamo o kritici budžeta za 2015, upravo smo naglasili da je neophodno jasno navesti troškove državnih gubitaša koje će snositi poreski obveznici. Zato insistiramo da se jasno raščlane izdaci za garancije. Da ne bi bilo iznenađenja.

Da li je dovoljno da premijer u parlamentu samo pročita na šta će ta sredstva biti potrošena?

U finalnoj verziji zakona ni tih osam milijardi subvencija, ni 30 milijardi garancija nije pojedinačno razbijeno. Nije stvar u tome da li se to krije, nego da se ne dogodi da ponovo ispadne neki novi skelet iz ormana.

Donosi li 2016. nova strašila za ministra Vujovića? RTB Bor, na primer?

Na primeru RTB Bora se vidi da naše zamerke nisu bile maliciozne opaske, već potreba da se jasno vidi šta dolazi na naplatu – a dolazi prva rata kredita od 23 miliona evra. RTB Bor ima 500 miliona duga od kojih država garantuje 150 miliona evra. To je trebalo uzeti u obzir kada se pravio budžet za 2016.  Nije pitanje da li će, već kada će troškove RTB-a plaćati poreski obveznici.

Ove godine se bežalo od rebalansa. Premijer je prošle godine najavio da će biti pet, šest rebalansa, jer će država štedeti?

Rebalans nikada nije dobra stvar jer znači propuste u planiranju. U budžetu za 2015. nije ostavljeno dovoljno novca za subvencije poljoprivredi. Na to smo upozoravali, a sada ukazujemo da isti manjak može da se pojavi i u 2016. Nedostajuća sredstva u 2015. nisu obezbeđena kroz rebalans, već je najavljeno pretvaranje ove docnje u javni dug.

Da li je to u skladu sa dobrom praksom budžetskog računovodstva?

Nije. U skladu sa najboljom praksom trebalo je da to prođe kroz rebalans. Ranijih godina smo imali rebalanse da bismo legalizovali veću potrošnju i veći deficit. Toga ove godine nije bilo.