Косовски дуг цепа владу

Војислав Коштуница је јуче поводом изјаве Млађана Динкића да Србија треба да престане да отплаћује дуг Косова и да се борба за Косово претвара „у ширење колективног лудила” рекао да га та изјава „није изненадила”. Он је, како је рекао, тако нешто од Динкића „дуго очекивао” и мисли да је ово „прилика да се покажу размере и последице такве политике”. Председник владе је то рекао одговарајући на питања новинара у Кнез-Михаиловој улици у Београду док је делио беџеве подржавајући акцију омладине ДСС-а.

Шта ДСС мисли о Динкићевој политици према Косову, објаснио је прексиноћ портпарол ове странке Андреја Младеновић:

„Динкић се не разуме и никада није разумео Косово и зато не треба губити време и енергију на њега”, рекао је Младеновић. Он је пре тога рекао да су Динкићеве иницијативе везане за Косово „безначајне, бескорисне и противуставне”: „Самим тим, оне никада неће бити реализоване”.

Косово је саставни део Србије и то подразумева став према том дугу”, рекао је јуче Коштуница.

Отплата косовског дуга постала је ново поприште борбе партија владајуће коалиције. Влада о том питању формално није расправљала, па се не зна ком би се царству приволео ДС.

У последњој изјави министар финансија министар Мирко Цветковић је био изричит да Србија треба да настави са отплатом дуга, док је потпредседник владе Божидар Ђелић јуче лавирао између става Г17 плус и ДСС. И Ђелић би да одустане од отплате косовског дуга, али само у договору са иностраним повериоцима и са жељом да то не буде протумачено као да је Србија признала независност Косова и Метохије.

Динкић је иначе најавио да ће влади за две седмице доставити и званичан предлог о престанку отплате косовског дуга.

Министар економије је јуче казао да ДСС може да отплаћује косовски дуг „из свог џепа” да не би плаћали грађани јер се тај новац неће вратити. Влада треба да се бави „овоземаљским стварима”, а Динкић мисли да Србија треба да се бори за Косово „помажући косовским Србима”.

Косовски дуг износи 1,24 милијарде долара, од тога 91 милион треба да се отплати ове године. Од укупног косовског дуга 48 одсто треба вратити Светској банци, 34 одсто Париском клубу поверилаца, 16 одсто Лондонском клубу. Од 2002. године Србија је отплатила 328,4 милиона долара косовског дуга.

Ђелић је јуче рекао да Србија већ 10 година не убира порез са дела своје територије па се мора наћи решење да они који тај порез убирају и плаћају дуг. „Имао сам контакте са министарствима финансија оних земаља које имају потраживања од нас и очекујем да ћемо без неких великих медијских ефеката и било какве свађе у коалицији наћи решење у месецима који долазе. То је у интересу и наше земље и наших поверилаца”, рекао је Ђелић.

Према његовим речима, у америчком буџету за ову годину резервисано је 160 милиона долара за отплату косовског дуга, међутим, првобитна идеја америчког Министарства финансија била је да Србија и Косово потпишу споразум којим би то питање било регулисано. „То је, наравно, недопустиво и Србија никада на то неће пристати али можемо наћи друге модалитете који ће поштовати наш суверенитет, а истовремено смањити притисак на наше пореске обвезнике”, нагласио је Ђелић.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је јуче да је Влада Србије једино место где треба да се води расправа о начину будуће отплате дуга Косова према иностраним повериоцима. „Крајње је чудно и непотребно да један број министара преко медија покреће тему отплате косовског дуга, у ситуацији кад је за Србију најважније како да одговори на противправно једнострано проглашење независности Косова”, рекао је Самарџић за Бету.

Он је нагласио да је концепт отплате косовског дуга разрађен током прве фазе преговора са косовским Албанцима о будућем статусу јужне српске покрајине. „Тај концепт, као део амандмана преговарачког тима Србије на Ахтисаријев план будућег статуса Косова, који су урадили најбољи економски стручњаци, важећи је све док влада не одлучи другачије”, објаснио је Самарџић.

Разговори о начину отплате косовског дуга вођени су са повериоцима тог дуга док су трајали преговори о будућем статусу Косова, али су, према речима Самарџића, престали после једностраног проглашења независности Косова.

„Министри који покрећу ту тему не знају шта пише у државном концепту отплате косовског дуга и тако стварају забуну, уместо да се о томе прво расправља у влади”, оценио је Самарџић.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Нужан минималниконсензус

Млађан Динкић каже да је ситуација у влади неодржива на дужи рок. „Влада мора да ради са минималним консензусом; ми тренутно имамо консензус око неких ствари, око неких имамо дијаметрално супротна мишљења и ја признајем да то није ситуација која може бити одржива на дужи рок”, рекао је министар економије у Полиграфу Б92.

Он упозорава да не можемо сарађивати само са земљама које нису признале независност Косова, јер чак 55 одсто увоза и извоза иде преко Европске уније.

Динкић каже да влада не делује хомогено и да се не може дозволити да поједини министри из ДСС у медијима говоре да Србија не жели да уђе у ЕУ.

„Неко од министара из ДСС-а је поставио питање шта то раде поједини људи из владе у чешкој амбасади. Замислите, разговарао је неки службеник из владе са неким амбасадором земље која је признала независност Косова! На шта то личи? Је л’ смо ми у неком конц-логору овде? Не можемо то да дозволимо”, рекао је Динкић.

-----------------------------------------------------------

Никад већи економски суверенитет

Србија, после 17. фебруара, има већи економски суверенитет на делу Косова и Метохије где живе Срби, него у последњих десет година, рекао је министар економије Млађан Динкић, на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије.

Јер, како је објаснио, раније, од 1999. године, ниједно предузеће, иако друштвено, није добијало ни динар субвенција, које су сада уплаћене. Тe фирме нису имале економске програме, а сада ће их добити. Не постоји царина на прелазу Јариње...

На питање новинара да ли влада, иначе не баш јединствена, опстаје само због Косова, Динкић је оценио да је потребан бар минимум јединства, да су се у „влади сви сложили да се хитно помогне Србима на Косову”, али да постоје неслагања у томе шта даље.

Директног одговора није било ни након поновљеног питања „Да ли је влада у кризи?”:

- Влада ће радити све док даје добре резултате и ако ради у корист грађана. Видећемо шта ће донети наредни дани и месеци - одговорио је Динкић.

Међутим, Динкић је сасвим одређен кад је реч о ЕУ, јер инсистира на што бржем укључивању Србије у европску породицу, односно да се не чека следећа деценија. То значи да, ако јој се понуди Споразум о стабилизацији и придруживању да га потпише најкасније у априлу ове године.

- Политичари који кажу „нећемо никада у ЕУ, уколико она потпуно не промени своје ставове” требало би да знају да то не зависи од њих, већ од грађана који ће коначну реч дати на референдуму - каже Динкић.

В. Ј.

-----------------------------------------------------------

Г17 плус: Косово се не брани беџевима

Реагујући на оптужбе портпарола ДСС-а Андреје Младеновића поводом захтева министра економије и лидера Г17 плус Млађана Динкића да се косовски дуг више не сервисира, шеф прес службе Г17 плус Никола Папак казао је да су Младеновићеве изјаве „невеште и неуверљиве”.

Према његовим речима, „Косово се не брани партијском кампањом у Београду и беџевима на реверима, већ решавањем конкретних животних проблема на Косову, јачањем позиције Србије на међународном плану и упорном и мудром дипломатском борбом”. „Борба за Косово не сме бити борба за власт. Изолована Србија са политиком заснованом на митовима и празним причама никада неће вратити суверенитет над Косовом и Метохијом”, казао је Папак.