Конц влада

Коштуница се уживео у улогу Рудолфа Хеса у Аушвицу, каже министар Динкић, само што – за разлику од нациста – не пребројава крвна зрнца него контакте са сумњивим амбасадорима.

Кандидујући се за вођу покрета отпора, Млађан Динкић је требало да у стварности пронађе бар неку основу за своје изјаве. Јер, нити је Чешка још признала Косово, нити ће министар или његов државни секретар моћи да разговарају с чешким амбасадором кад његова земља то уради.

Зашто? Па, тако изгледа пише у Акционом плану који је усвојила влада. Србија је повукла амбасадоре из земаља које су признале нелегалну државу и себе тиме лишила могућности да њени дипломатски представници имају приступ врху тих држава – што је основни задатак амбасадора. Заиста би онда било чудно да амбасадори држава које имају дипломатске односе с Косовом без проблема долазе до наших министара, до премијера или до председника.

Уосталом, ако је Вук Јеремић одредио да амбасадори из држава које су нарушиле интегритет Србије могу да дођу само до његовог шефа кабинета, зашто би Динкић могао да несметано разговара с тим дипломатама. Је л’ то министар спољних послова мање воли Европску унију од министра економије? Неће бити.

Коштуница и Динкић оштро су се споречкали око дуга Косова и Метохије направљеног за време СФРЈ, па министар тврди да је бесмислено враћати још милијарду и двеста милиона долара, док премијер каже да Динкићеве изјаве нису у складу са државном политиком.

Министар одговара да његова странка не одустаје ни од Европске уније ни од Косова и чини се да за поменуту државну политику каже да је луда. „Ми само мислимо да се за Косово боримо пружањем помоћи косовским Србима и дипломатским иницијативама, а не лудим потезима, заоштравањем односа са светом, што нас води ка самоизолацији”, изјавио је Динкић. Он је још додао да је и иницијатива да се туже земље које су признале Косово бескорисна, али да бар „не кошта ништа”. Мислим да је и овде погрешио. Тужбе ће сигурно бити корисне, али ће коштати бар колико хонорари адвоката и правног тима.

Овде као да је већ почела предизборна кампања у којој поново прве страдају чињенице. Динкић има једноставно решење за своје проблеме. Изборе. Ако се у влади осећа као логораш, нека је слободно напусти, не верујем да ће му Коштуница пуцати у леђа док се пење преко бодљикаве жице.