Konc vlada

Koštunica se uživeo u ulogu Rudolfa Hesa u Aušvicu, kaže ministar Dinkić, samo što – za razliku od nacista – ne prebrojava krvna zrnca nego kontakte sa sumnjivim ambasadorima.

Kandidujući se za vođu pokreta otpora, Mlađan Dinkić je trebalo da u stvarnosti pronađe bar neku osnovu za svoje izjave. Jer, niti je Češka još priznala Kosovo, niti će ministar ili njegov državni sekretar moći da razgovaraju s češkim ambasadorom kad njegova zemlja to uradi.

Zašto? Pa, tako izgleda piše u Akcionom planu koji je usvojila vlada. Srbija je povukla ambasadore iz zemalja koje su priznale nelegalnu državu i sebe time lišila mogućnosti da njeni diplomatski predstavnici imaju pristup vrhu tih država – što je osnovni zadatak ambasadora. Zaista bi onda bilo čudno da ambasadori država koje imaju diplomatske odnose s Kosovom bez problema dolaze do naših ministara, do premijera ili do predsednika.

Uostalom, ako je Vuk Jeremić odredio da ambasadori iz država koje su narušile integritet Srbije mogu da dođu samo do njegovog šefa kabineta, zašto bi Dinkić mogao da nesmetano razgovara s tim diplomatama. Je l’ to ministar spoljnih poslova manje voli Evropsku uniju od ministra ekonomije? Neće biti.

Koštunica i Dinkić oštro su se sporečkali oko duga Kosova i Metohije napravljenog za vreme SFRJ, pa ministar tvrdi da je besmisleno vraćati još milijardu i dvesta miliona dolara, dok premijer kaže da Dinkićeve izjave nisu u skladu sa državnom politikom.

Ministar odgovara da njegova stranka ne odustaje ni od Evropske unije ni od Kosova i čini se da za pomenutu državnu politiku kaže da je luda. „Mi samo mislimo da se za Kosovo borimo pružanjem pomoći kosovskim Srbima i diplomatskim inicijativama, a ne ludim potezima, zaoštravanjem odnosa sa svetom, što nas vodi ka samoizolaciji”, izjavio je Dinkić. On je još dodao da je i inicijativa da se tuže zemlje koje su priznale Kosovo beskorisna, ali da bar „ne košta ništa”. Mislim da je i ovde pogrešio. Tužbe će sigurno biti korisne, ali će koštati bar koliko honorari advokata i pravnog tima.

Ovde kao da je već počela predizborna kampanja u kojoj ponovo prve stradaju činjenice. Dinkić ima jednostavno rešenje za svoje probleme. Izbore. Ako se u vladi oseća kao logoraš, neka je slobodno napusti, ne verujem da će mu Koštunica pucati u leđa dok se penje preko bodljikave žice.