Мисија ОЕБС под лупом

Мандат Мисије ОЕБС-а на Косову биће аутоматски продужаван сваког месеца, али ће српски и руски представник у Организацији за европску безбедност и сарадњу захтевати да се преиспита шта све ова мисија сме да ради на Космету. Према речима Феодора Старчевића, помоћника министра спољних послова Србије, задуженог за мултилатералу, Србија неће уложити приговор на наставак рада Мисије ОЕБС-а на Косову, али ће са руским колегама затражити да се „ишчисти” мандат ове мисије.

– Дозволићемо да Мисија ОЕБС-а на Косову настави са радом, али у међувремену у договору са руским колегама у овој организацији припремамо се да прегледамо и „ишчистимо” мандат ове мисије. За нас је прихватљиво да се ОЕБС на Космету бави, на пример, пројектима за мањинске заједнице, али не и подршком косовским институцијама. Не можемо да подржимо да Мисија ОЕБС-а на Косову ради, на пример, на подршци новом парламенту независног Косова, јер тиме би се прејудицирало признање независности – каже Феодор Старчевић и додаје да је руски амбасадор у ОЕБС-у прихватио ове њихове предлоге.

Актуелни шеф Мисије ОЕБС-а на Косову, чини се, није превише по вољи ни Београду ни Москви, али ни Вашингтону. Када је Тим Гулдиман именован на ову функцију почетком октобра 2007. године, саопштено је, између осталог, да на место шефа Мисије на Косову долази Швајцарац који је у дипломатији од 1982. године, при чему је од 1999. године био шеф Мисије ОЕБС-а у Хрватској, после чега је прешао на функцију амбасадора Швајцарске у Ирану. Међутим, домаћи медији нису приметили да у његовој биографији уопште није поменута веома важна чињеница, а то је – да је био шеф Мисије ОЕБС-а у Чеченији од 1996. до 1997. године и практично главни међународни преговарач између чеченских побуњеника и руских власти.

Према дипломатским изворима „Политике”, избор Гулдимана за првог човека Мисије ОЕБС-а на Космету не само што је наљутио званични Београд због тога што Србија није консултована – већ је изазвао и поприличан револт Москве.

Званични Београд је своје незадовољство Гулдиманом изразио тако што га, упркос његовим бројним захтевима за блиску сарадњу, никада није примио министар Вук Јеремић. Русија је, пак, иницирала и издејствовала да се мандат Мисије на Косову не продужава на годину дана већ месечно, чему се придружила и Србија.

Руси Гулдимана веома добро знају из времена рата у Чеченији, када је он као шеф Мисија ОЕБС-а у Грозном покушавао да балансира између потеза Руса и Чечена, при чему је био на мети критика са обе супротстављене стране. Ипак, уз његово посредовање, руски генерал Александар Лебед и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали су 31. августа 1996. године такозвани Хасавјуртски споразум о примирју, на основу којег су се повукле руске снаге, док је политички статус Чеченије остао нерешен.

Руска осетљивост на Гулдиманово име је, према свему судећи, разумљива, будући да многи припадници садашње руске елите овај документ тумаче као акт о капитулацији и издаји.

Међутим, Гулдиманово име је у руским медијима поменуто и када је у акцији руске војске 2005. године убијен Аслан Масхадов. Лист „Ново времја” објавио је изјаве адвоката, који је био један од четири најближа Масхадовљева сарадника, како је руско руководство прихватило мировну понуду чеченског лидера и чак дало гаранције за његову безбедност – ником другом до Тиму Гулдиману. Масхадов је прогласио једнострани прекид ватре и прешао у место Толстој Јурт, где је убијен.

Према писању, листа „Ново времја”, неименовани адвокат рекао је да су руске службе безбедности ухватиле Масхадова захваљујући пресретнутим његовим позивима и текстуалним порукама упућеним Гулдиману. Ови извештаји никад нису потврђени, а Гулдиман је 2006. године одбио да коментарише ове информације за севернокавкаски сервис Радија Слободна Европа.

Међутим, швајцарски дипломата је изазвао мрштење и код Американаца и косовских Албанаца, нарочито када је за поједине швајцарске листове изјавио да се противи независности Косова јер сматра да би представљала преседан. Приштински лист „Коха диторе” одмах је пренео Гулдиманове изјаве објављене у швајцарским новинама где указује да би стварање „велике Албаније” могло постати тема на Косову.

Гулдиман је оценио и да „Срби себе виде као жртву, пошто су 1999. године бомбардовани, супротно међународном праву, а да сада овој распарчаној држави један део територије узима и Европска унија”.

Ове изјаве су дочекана „на нож” код приштинских званичника, који су одмах протестовали и затражили његову оставку. Штавише, Јоахим Рикер, шеф Унмика, у неколико наврата разговарао је са Гулдиманом и оценио да његове изјаве нису у складу са политиком Унмика.