Misija OEBS pod lupom

Mandat Misije OEBS-a na Kosovu biće automatski produžavan svakog meseca, ali će srpski i ruski predstavnik u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju zahtevati da se preispita šta sve ova misija sme da radi na Kosmetu. Prema rečima Feodora Starčevića, pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije, zaduženog za multilateralu, Srbija neće uložiti prigovor na nastavak rada Misije OEBS-a na Kosovu, ali će sa ruskim kolegama zatražiti da se „iščisti” mandat ove misije.

– Dozvolićemo da Misija OEBS-a na Kosovu nastavi sa radom, ali u međuvremenu u dogovoru sa ruskim kolegama u ovoj organizaciji pripremamo se da pregledamo i „iščistimo” mandat ove misije. Za nas je prihvatljivo da se OEBS na Kosmetu bavi, na primer, projektima za manjinske zajednice, ali ne i podrškom kosovskim institucijama. Ne možemo da podržimo da Misija OEBS-a na Kosovu radi, na primer, na podršci novom parlamentu nezavisnog Kosova, jer time bi se prejudiciralo priznanje nezavisnosti – kaže Feodor Starčević i dodaje da je ruski ambasador u OEBS-u prihvatio ove njihove predloge.

Aktuelni šef Misije OEBS-a na Kosovu, čini se, nije previše po volji ni Beogradu ni Moskvi, ali ni Vašingtonu. Kada je Tim Guldiman imenovan na ovu funkciju početkom oktobra 2007. godine, saopšteno je, između ostalog, da na mesto šefa Misije na Kosovu dolazi Švajcarac koji je u diplomatiji od 1982. godine, pri čemu je od 1999. godine bio šef Misije OEBS-a u Hrvatskoj, posle čega je prešao na funkciju ambasadora Švajcarske u Iranu. Međutim, domaći mediji nisu primetili da u njegovoj biografiji uopšte nije pomenuta veoma važna činjenica, a to je – da je bio šef Misije OEBS-a u Čečeniji od 1996. do 1997. godine i praktično glavni međunarodni pregovarač između čečenskih pobunjenika i ruskih vlasti.

Prema diplomatskim izvorima „Politike”, izbor Guldimana za prvog čoveka Misije OEBS-a na Kosmetu ne samo što je naljutio zvanični Beograd zbog toga što Srbija nije konsultovana – već je izazvao i popriličan revolt Moskve.

Zvanični Beograd je svoje nezadovoljstvo Guldimanom izrazio tako što ga, uprkos njegovim brojnim zahtevima za blisku saradnju, nikada nije primio ministar Vuk Jeremić. Rusija je, pak, inicirala i izdejstvovala da se mandat Misije na Kosovu ne produžava na godinu dana već mesečno, čemu se pridružila i Srbija.

Rusi Guldimana veoma dobro znaju iz vremena rata u Čečeniji, kada je on kao šef Misija OEBS-a u Groznom pokušavao da balansira između poteza Rusa i Čečena, pri čemu je bio na meti kritika sa obe suprotstavljene strane. Ipak, uz njegovo posredovanje, ruski general Aleksandar Lebed i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su 31. avgusta 1996. godine takozvani Hasavjurtski sporazum o primirju, na osnovu kojeg su se povukle ruske snage, dok je politički status Čečenije ostao nerešen.

Ruska osetljivost na Guldimanovo ime je, prema svemu sudeći, razumljiva, budući da mnogi pripadnici sadašnje ruske elite ovaj dokument tumače kao akt o kapitulaciji i izdaji.

Međutim, Guldimanovo ime je u ruskim medijima pomenuto i kada je u akciji ruske vojske 2005. godine ubijen Aslan Mashadov. List „Novo vremja” objavio je izjave advokata, koji je bio jedan od četiri najbliža Mashadovljeva saradnika, kako je rusko rukovodstvo prihvatilo mirovnu ponudu čečenskog lidera i čak dalo garancije za njegovu bezbednost – nikom drugom do Timu Guldimanu. Mashadov je proglasio jednostrani prekid vatre i prešao u mesto Tolstoj Jurt, gde je ubijen.

Prema pisanju, lista „Novo vremja”, neimenovani advokat rekao je da su ruske službe bezbednosti uhvatile Mashadova zahvaljujući presretnutim njegovim pozivima i tekstualnim porukama upućenim Guldimanu. Ovi izveštaji nikad nisu potvrđeni, a Guldiman je 2006. godine odbio da komentariše ove informacije za severnokavkaski servis Radija Slobodna Evropa.

Međutim, švajcarski diplomata je izazvao mrštenje i kod Amerikanaca i kosovskih Albanaca, naročito kada je za pojedine švajcarske listove izjavio da se protivi nezavisnosti Kosova jer smatra da bi predstavljala presedan. Prištinski list „Koha ditore” odmah je preneo Guldimanove izjave objavljene u švajcarskim novinama gde ukazuje da bi stvaranje „velike Albanije” moglo postati tema na Kosovu.

Guldiman je ocenio i da „Srbi sebe vide kao žrtvu, pošto su 1999. godine bombardovani, suprotno međunarodnom pravu, a da sada ovoj rasparčanoj državi jedan deo teritorije uzima i Evropska unija”.

Ove izjave su dočekana „na nož” kod prištinskih zvaničnika, koji su odmah protestovali i zatražili njegovu ostavku. Štaviše, Joahim Riker, šef Unmika, u nekoliko navrata razgovarao je sa Guldimanom i ocenio da njegove izjave nisu u skladu sa politikom Unmika.