Популизмом против избеглица насилника

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Масовни сексуални напади на жене у новогодишњoj ноћи у Келну, које су починили углавном имигранти, подигли су политичку температуру у Берлину, где влада Ангеле Меркел настоји да по сваку цену докаже јавности како избегличку кризу држи под контролом. У тим покушајима, канцеларка и министри се утркују у изјавама, које, када се дубље анализирају, представљају само обичан политички популизам.

У настојању да се покаже одлучан против насиља, али не и против пријема избеглица, немачки социјалдемократски министар правде Хајко Мас је у првим реакцијама устврдио да су сексуални напади у Келну део „организованог криминала”, што су минулих дана на неки начин демантовали сви званичници упућени у истрагу. Први човек немачке савезне полиције Холгер Минх јуче је отворено рекао да не верује да су напади у Келну и другим градовима, попут Франкфурта, Хамбурга и Штутгарта, повезани са организованим криминалом.

„Не кажем да није било организације, али није у питању организовани криминал. То би имало другачији квалитет за мене, говорили бисмо о хијерархијским групама”, рекао је Минх.

И демохришћански министри, предвођени Меркеловом, нису се уздржали од изјава и потеза којим су хтели да оставе утисак заоштравања азилантске политике. Видевши колики је бес јавности на локалне власти и полицију који су хтели да сакрију од јавности то да су избеглице међу нападачима, канцеларка и њен министар унутрашњих послова Томас де Мезијер настојали су да истичу да „сви до једног морају бити кажњени без обзира на њихово порекло”, као и да „не би требало ћутати о томе да иза насиља у Келну већином стоје људи иностраног порекла”.

Упркос истицањима да све то не би требало да доведе до опште сумњичавости према свим избеглицама и мигрантима, демохришћани су зарад јавности одмах истакли да ако се докаже да су тражиоци азила починили ова кривична дела – морају бити депортовани.

Иако је Меркелова минулог викенда у Мајнцу искрено признала да је Европа рањива у избегличкој кризи, јер још не контролише ситуацију у мери у којој би то волела, није могла да допусти да јавност помисли да она не намерава да заоштри немачку политику према избеглицама. Због тога је њена Хришћанско-демократска унија минуле суботе на партијском конгресу у Мајнцу усвојила такозвану Декларацију из Мајнца, којом се суштински залаже да се тражиоци азила који прекрше закон, и за то добију чак и само условну затворску казну, одмах стрпају у авионе и врате у земљу порекла, па макар то била и Сирија у којој бесни рат.

Очајнички жељан да остави утисак у јавности да му избеглице ипак нису прече од сопствених грађана, и вицеканцелар и председник Социјалдемократске партије Зигмар Габријел истакао је у разговору за таблоид „Билд” да морају да буду проучене „све могућности у међународном праву” како би „кући били враћени тражиоци азила који су починили неко кривично дело”.

„Зашто би немачки порески обвезници плаћали затворске дане за стране криминалце”, запитао се он, додајући да би опасност од служења затворске казне у земљи порекла било већа мера одвраћања него служење казне у неком немачком затвору.

Док владајуће странке овим предлозима желе да спрече да њихове гласове покупе ултрадесничари, стручњаци за међународно право истичу да ове предлоге ипак није могуће реализовати. Према међународном праву, само у малом броју случајева је могуће вратити тражиоце азила у њихове земље порекла из које су побегли како би спасли живу главу. Женевска конвенција о избеглицама наводи да избеглички статус може бити одбијен само људима који су починили озбиљне ратне зличине или су били борци. Сва остала кривична дела морају да се процесуирају у складу са националним правосуђем, а избеглица не сме бити враћена у земљу порекла, јер би то најчешће за њу значило смрт.

Дакле, уколико немачки Бундестаг усвоји предложену промену закона, то би значило да би, примера ради, неки Сиријац за џепарење код Келнске катедрале могао да добије смртну казну, јер управо то значи његов повратак у Сирију. Осим тога, стручњаци указују да би се Немачка нашла на удару Европског суда за људска права у Стразбуру и да би вероватно доживела судбину Велике Британије, која у суђењима пред овим судом неуспешно покушава да радикалног исламског верског вођу Абуа Катадуа ел Филстинија депортује у Јордан.

За разлику од Сирије, Јордан је земља у миру, али упркос томе судије у Стразбуру сматрају да би депортација овог Јорданца осумњиченог за везе са терористима значила и могућност да буде изложен тортури у Јордану. Посматрајући овај случај, чини се немогуће да би Меркелова и Габријел успели да убеде исте судије да је безбедно депортовати неког Сиријца да служи затворску казну – како у делу Сирије под контролом Башара ел Асада, тако и у оном под контролом Исламске државе.

Због свега тога, чини се да је на сцени само обичан политички популизам, док реална решења за спречавање понављање сличних напада у Немачкој још нису изашла на видело. Бар не од политичара.