Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Странац на Сурчину до краја године

Београдском аеродрому потребна улагања од око милијарду евра, а те паре може да добије кроз концесију или приватизацију
Странац на Сурчину до краја године
(Фото Анђелко Васиљевић)

Премијер Србије Александар Вучић рекао је јуче да би приватизација београдског аеродрома „Никола Тесла” могла да буде завршена до краја године по цени од око 500 милиона евра.

Вучић је, на конференцији за новинаре, казао да није пронађен приватизациони саветник, те да свих шест потенцијалних саветника више није у игри јер су тражили више пара.

„Сада ћемо директно преговарати и пронаћи најбоље. Сви кажу да имамо велику шансу да за добар новац направимо концесиони уговор, а то не бисмо успели без ’Ер Србије’”, нагласио је премијер.

Подсетио је такође да је некада аеродром вредео 100 милиона евра, а сада сматра да је могуће узети и пола милијарде евра.

Као потенцијални кандидати за концесију више пута су у домаћој јавности спомињане француске компаније. Амбасадорка те земље Кристин Моро јесенас је градоначелнику Београда Синиши Mалом пренела да су за ту инвестицију заинтересоване тамошње компаније„ Бјуиг” и „Ванси”.

И министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у више наврата је уверавало да потенцијалних инвеститора има из свих крајева света – од западне Европе, Турске, Блиског до Далеког истока.

Кинези су на пример исказивали спремност да улажу у све врсте инфраструктурних пројеката у Србији. Да ли су нешто конкретно предложили за аеродром „Никола Тесла” није познато. Али њихова државна компанија „Шандог Хај Спид” код нас гради ауто-пут између Обреновца и Љига, а у свету је позната по изградњи и управљању друмовима, пругама и аеродромима. У светској јавности није прошла незапажено „Шандогова” прошлогодишња куповина 49 одсто власништва  француског аеродрома у Тулузи. Тим пре је њихов успех већи јер је у том граду седиште „Ербасове” фабрике авиона.

Када је својевремено немачка компанија „Фрапорт” купила аеродром у Љубљани речено је да та компанија мерка и београдски аеродром. Такође, као један од заинтересованих у јавности је спомињан и „Етихад”. Пошто је тај авио-гигант из Уједињених Арапских Емирата, преузео мањински пакет, али и комплетно управљање „Јатом”, који је преименован у „Ер Србија”, објављено је да су компаније из те земље заинтересоване да преузму и сам аеродром.

Влада Србије је у меморандуму са ММФ навела да ће размотрити могућност за дугорочну концесију. Осим тога обавезала се на реконструкцију и проширење капацитета аеродрома. Било је речи да ће аеродром бити дат инвеститору под концесију на 20 година, током којих би он имао право да убира сав приход. Заузврат, држава би захтевала да улагач у Сурчину изгради другу писту, трећи терминал који би користила искључиво „Ер Србија”, изгради хотел и највећи регионални карго центар. Укупан износ тих инвестиција требало би да буде око милијарду евра.

Ко ће добити концесију и каква улагања ће се тражити од концесионара остаје да се види.

Аеродром у сваком случају добро послује последње две године. Профит је у 2015. износио више од 2,6 милијарди динара, а кроз аеродром је прошло око 4,6 милиона путника.

Када је недавно посетио београдску ваздушну луку, да види да ли је спреман за летове ка САД, премијер Вучић је рекао да је задовољан профитом и зарадом те компаније јер у буџет уплаћују више него икада. При том је указао да аеродром Београд више нема конкуренцију у регионалном саобраћају и аеродромима.

„Конкуренцију имамо сада у европским аеродромима са којима ћемо се борити да их сустижемо и престижемо”, рекао је Вучић и додао да ће се београдски аеродром борити да престигне аеродром у Будимпешти, а да ће бити испред атинског, јер престоница Грчке нема летове за САД.

План је и да капацитет аеродрома буде проширен за 40 одсто, који ће тада моћи да прими 7,5 милиона путника годишње. „Ер Србија” од 1. јуна после 24 године паузе, почиње да лети за Њујорк пет пута недељно, а до тада на аеродрому мора да буде све спремно, док би следећа линија могла да буде до Пекинга.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.