Stranac na Surčinu do kraja godine

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da bi privatizacija beogradskog aerodroma „Nikola Tesla” mogla da bude završena do kraja godine po ceni od oko 500 miliona evra.

Vučić je, na konferenciji za novinare, kazao da nije pronađen privatizacioni savetnik, te da svih šest potencijalnih savetnika više nije u igri jer su tražili više para.

„Sada ćemo direktno pregovarati i pronaći najbolje. Svi kažu da imamo veliku šansu da za dobar novac napravimo koncesioni ugovor, a to ne bismo uspeli bez ’Er Srbije’”, naglasio je premijer.

Podsetio je takođe da je nekada aerodrom vredeo 100 miliona evra, a sada smatra da je moguće uzeti i pola milijarde evra.

Kao potencijalni kandidati za koncesiju više puta su u domaćoj javnosti spominjane francuske kompanije. Ambasadorka te zemlje Kristin Moro jesenas je gradonačelniku Beograda Siniši Malom prenela da su za tu investiciju zainteresovane tamošnje kompanije„ Bjuig” i „Vansi”.

I ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u više navrata je uveravalo da potencijalnih investitora ima iz svih krajeva sveta – od zapadne Evrope, Turske, Bliskog do Dalekog istoka.

Kinezi su na primer iskazivali spremnost da ulažu u sve vrste infrastrukturnih projekata u Srbiji. Da li su nešto konkretno predložili za aerodrom „Nikola Tesla” nije poznato. Ali njihova državna kompanija „Šandog Haj Spid” kod nas gradi auto-put između Obrenovca i Ljiga, a u svetu je poznata po izgradnji i upravljanju drumovima, prugama i aerodromima. U svetskoj javnosti nije prošla nezapaženo „Šandogova” prošlogodišnja kupovina 49 odsto vlasništva  francuskog aerodroma u Tuluzi. Tim pre je njihov uspeh veći jer je u tom gradu sedište „Erbasove” fabrike aviona.

Kada je svojevremeno nemačka kompanija „Fraport” kupila aerodrom u Ljubljani rečeno je da ta kompanija merka i beogradski aerodrom. Takođe, kao jedan od zainteresovanih u javnosti je spominjan i „Etihad”. Pošto je taj avio-gigant iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, preuzeo manjinski paket, ali i kompletno upravljanje „Jatom”, koji je preimenovan u „Er Srbija”, objavljeno je da su kompanije iz te zemlje zainteresovane da preuzmu i sam aerodrom.

Vlada Srbije je u memorandumu sa MMF navela da će razmotriti mogućnost za dugoročnu koncesiju. Osim toga obavezala se na rekonstrukciju i proširenje kapaciteta aerodroma. Bilo je reči da će aerodrom biti dat investitoru pod koncesiju na 20 godina, tokom kojih bi on imao pravo da ubira sav prihod. Zauzvrat, država bi zahtevala da ulagač u Surčinu izgradi drugu pistu, treći terminal koji bi koristila isključivo „Er Srbija”, izgradi hotel i najveći regionalni kargo centar. Ukupan iznos tih investicija trebalo bi da bude oko milijardu evra.

Ko će dobiti koncesiju i kakva ulaganja će se tražiti od koncesionara ostaje da se vidi.

Aerodrom u svakom slučaju dobro posluje poslednje dve godine. Profit je u 2015. iznosio više od 2,6 milijardi dinara, a kroz aerodrom je prošlo oko 4,6 miliona putnika.

Kada je nedavno posetio beogradsku vazdušnu luku, da vidi da li je spreman za letove ka SAD, premijer Vučić je rekao da je zadovoljan profitom i zaradom te kompanije jer u budžet uplaćuju više nego ikada. Pri tom je ukazao da aerodrom Beograd više nema konkurenciju u regionalnom saobraćaju i aerodromima.

„Konkurenciju imamo sada u evropskim aerodromima sa kojima ćemo se boriti da ih sustižemo i prestižemo”, rekao je Vučić i dodao da će se beogradski aerodrom boriti da prestigne aerodrom u Budimpešti, a da će biti ispred atinskog, jer prestonica Grčke nema letove za SAD.

Plan je i da kapacitet aerodroma bude proširen za 40 odsto, koji će tada moći da primi 7,5 miliona putnika godišnje. „Er Srbija” od 1. juna posle 24 godine pauze, počinje da leti za Njujork pet puta nedeljno, a do tada na aerodromu mora da bude sve spremno, dok bi sledeća linija mogla da bude do Pekinga.