Ко оглашује, тај напредује

Нова књига мр Снежане Ненезић, под називом „Огласи у крушевачкој периодици између два светска рата“ показује да огласи у новинама и часописима могу бити важан извор за историчаре и истраживаче културне прошлости. „Ко оглашује, тај напредује“, поручивао је лист „Југославија“, који је уређивао дописник „Политике“ из Крушевца Алекса Б. Каматовић.

Стари огласи у новој књизи мр Снежане Ненезић, под насловом „Огласи у крушевачкој периодици између два светска рата“, сигурно представљају важан капитал у културној баштини града Крушевца, средњовековне српске престонице. Књига, са поднасловом „Ко оглашује, тај напредује“, садржи 49 различитих поглавља, која су богато илустрована огласима из старих новина и часописа, која садрже важне податке о „различитим аспектима живота у различитим временским периодима и друштвеним формацијама, као и живот града и његових грађана“, како је на представљању рекла ауторка Снежана Ненезић.

Најзначајнији листови из овог периода, који су излазили у Крушевцу, али су били отворени за сарадњу новинара и публициста из многих других градова, били су: „Југославија“, „Крушевачка обласна самоуправа“ и „Крушевачки гласник“. Из области културе био је запажен месечни књижевни часопис за књижевност „Вентури“, који је припреман у окриљу Гимназије, као и „Круг“, часопис који је окупљао књижевне ствараоце Моравске бановине.

Оглашивачи нису били само из Лазаревог града, већ из свих крајева ондашње Југославије, а међу њима су предњачили произвођачи средстава за прање, обуће и одеће, који су своје поруке објављивали углавном у „Југославији“ и „Крушевачком гласнику“. Први број „Југославије“ изашао је 1. децембра 1929. године, а његов власник и уредник био је Алекса Б. Каматовић, тадашњи дописник београдског дневног листа „Политика“.

У уводнику првог броја „Југославије“ Каматовић, поред осталог, пише:

„Стара је истина да је штампа мерило културе једног народа. И ми почињемо са ’Југославијом’ у намери да користимо краљу, отаџбини и народу. ’Југославија’ има тенденцију да штити ту духовну и материјалну ризницу, да развија дух југословенски, шири националну свест, да остварује циљеве постављене у Манифесту од 6. јануара, да потпомаже духовни, културни, социјални и привредни напредак наше земље...”. На крају уводника следи позив грађанству за читање и куповину листа, који је излазио петком увече у Крушевцу, а суботом у подне у многим другим градовима. Тај лист је у потоњим бројевима често објављивао поруку „Оглашујте у ’Југославији’, јер огласи имају успех“. За тему је повремено бирао оглашавање у штампи и уређење излога. Излазио је на четири стране, а четврта је, по правилу, садржала највише огласа. Основна проблематика, којом се тај лист критички бавио, није била по вољи тадашњој власти. Режим је узастопно забранио три броја (26. јануара, 5. и 18. фебруара 1933. године), после чега је уредник Каматовић ухапшен. По изласку из затвора он је покушао издавање новог листа под називом „Епоха“, али је и он забрањен.

Лист „Крушевачки гласник“ излазио је у Крушевцу од 1927. до 1941. године. Сматран је изузетно режимским гласилом, а „Крушевачка обласна самоуправа“ од 1927. до 1929.

Међу објављеним огласима доминирају поруке фирме „Бата“, која је у Борову производила обућу, „Мериме“, великог произвођача сапуна и козметике, која је и тада брижљиво бирала речи које је упућивала потрошачима, нарочито када се ради о чувеном „дечјем сапуну“, Текстилна творница – Вараждин (касније Вартекс), па „Лувр“, највећа „помодна трговина“... Порука уредника фирмама и појединцима „Ко оглашује, тај напредује“, судећи по чињеници да је четвртина новина била испуњена различитим огласима, била је општеприхваћена у Југославији између два светска рата. Ауторка књиге „Огласи у крушевачкој периодици између два светска рата“ недвосмислено је показала сву комплексност феномена оглашавања у штампи и њихов значај за цивилизацијски и културни развој.

Пропагандне поруке

Ево неколико пропагандних порука, лепо илустрованих, а објављених у крушевачкој штампи између два светска рата:

„Поклон који ствара радост – Тивар одела“ (Текстилна творница – Вараждин);

„Очекујемо вас као што домаћин очекује најмилијег госта. Отворили смо нову продавницу у Крушевцу. Бата (Фабрика обуће у Борову);

„Дивна бујна коса: шампон Алем“ („Мерима“).