Милионски рачуни Грка у иностранству

Од нашег дописника
Атина – Естрадне звезде с рачунима од три милиона евра, пластични хирурзи с десетоцифреним зарадама, свештеник с пола милиона евра у швајцарској банци… први су резултати после провере података које су грчким пореским органима доставили партнери из иностранства.

Споразум о сарадњи између грчке пореске службе и Министарства финансија Северне Рајне – Вестфалије обухвата, између осталог, размену међународних информација о случајевима избегавања плаћања пореза. Споразум је, тако, отворио могућност да се у циљу спречавања финансијског криминала дође до рачуна које грчки грађани имају, рецимо, у швајцарским банкама.

Конкретно, министар финансија Северне Рајне – Вестфалије Ноберт Ембориан, који се срео са премијером Алексисом Ципрасом, доставио је грчким органима списак с више од десет хиљада имена власника рачуна у швајцарској УБС банци на основу којих ће грчка пореска служба направити експертизу и тачно установити све случајеве избегавања плаћања пореза. По речима Ципраса, после „списка Лагард”, с прецизним подацима о две хиљаде рачуна грчких грађана у француским и швајцарским банкама, порески органи коначно могу да отпочну борбу. Само на „листи Лагард” која је још пре неколико година достављен тадашњем министру финансија Папаконстантиносу, који је, касније, одлуком суда проглашен кривим јер је с ње уклонио имена неких својих блиских рођака, била су многа имена из политичког и јавног живота. Стање њихових банковних рачуна у страним банкама изазивало је сумњу и, не без разлога, цео случај је дуго срачунато „држан у фиоци”.

Међутим, левичарска влада је решила да цео „случај Лагард” доведе до краја и покрене питање додатних 500.000 рачуна о којима је добила податке из поверљивих банкарских извора. Истини за вољу, премијер Ципрас је понудио „џентлменско решење” и упутио последњи позив свима онима који имају велике суме на страним рачунима да добровољно пријаве порез и, тако, избегну кривичну одговорност.

Ципрасовој влади су хитно неопходна средства како би подмирила захтеве кредитора, попунила рупу у буџету, нашла алтернативне изворе финансирања и на тај начин ублажила драстично повећање пореза, смањење пензија и донекле смирила растуће социјално незадовољство.

На улицама Атине поново је током викенда било две и по хиљаде незадовољних пензионера, запослених у јавном и приватном сектору, који покушавају да утичу на владу и спрече изгласавање закона у парламенту којим ће бити озакоњене све ове непопуларне мере.

Грчки пољопривредници с преко 500 трактора и других пољопривредних машина намеравају да блокирају пут Атина–Солун у знак протеста због нових пореза које влада намерава да озакони. Незадовољни фармери најављују покрет колоне трактора према Атини.

Међутим, Ципрасова влада је притиснута роковима и новим захтевима поверилаца којима се, по свему судећи, не жури да оцене прву фазу спровођења реформи. Позитивна оцена је, иначе, пут да се што пре дође до евентуалних преговора о реструктуризацији грчког дуга, на шта премијер Ципрас од почетка рачуна као на једино реално решење за делимични излазак из кризе. Тако, има наговештаја да представници кредитора неће доћи у Атину већ ове недеље, како се очекивало. То значи да се цео процес одуговлачи јер кредитори су, између осталог, и показали да се не слажу с решењима Ципрасовог кабинета око реформи социјалног осигурања и алтернативних начина покривања финансијских обавеза. Кредитори зато инсистирају на томе да је финансијски мањак око 900 милиона евра, ММФ да је реч о 1,8 милијарди евра а грчка влада тврди да је у питању 700 милиона евра за које треба наћи решење. Међународни монетарни фонд сматра да владин пројект реформи социјалног осигурања није реалан и да има низ нејасноћа око тога како попунити мањак.

Озбиљан разговор о тој теми премијер Ципрас ће с директорком ММФ-а Кристин Лагард водити на економском форуму у Давосу. У међувремену, европски партнери упозоравају Атину да се не игра с ММФ-ом као учесником у трећем програм финансијске помоћи. Европски комесар за финансије Пјер Моцковици сматра да је учешће ММФ-а у пакету од 86 милијарди евра неопходно и да је нелогично Ципрасово инсистирање на томе да помоћ ове финансијске институције „Грчкој није потребна”.