Milionski računi Grka u inostranstvu

Od našeg dopisnika
Atina – Estradne zvezde s računima od tri miliona evra, plastični hirurzi s desetocifrenim zaradama, sveštenik s pola miliona evra u švajcarskoj banci… prvi su rezultati posle provere podataka koje su grčkim poreskim organima dostavili partneri iz inostranstva.

Sporazum o saradnji između grčke poreske službe i Ministarstva finansija Severne Rajne – Vestfalije obuhvata, između ostalog, razmenu međunarodnih informacija o slučajevima izbegavanja plaćanja poreza. Sporazum je, tako, otvorio mogućnost da se u cilju sprečavanja finansijskog kriminala dođe do računa koje grčki građani imaju, recimo, u švajcarskim bankama.

Konkretno, ministar finansija Severne Rajne – Vestfalije Nobert Emborian, koji se sreo sa premijerom Aleksisom Ciprasom, dostavio je grčkim organima spisak s više od deset hiljada imena vlasnika računa u švajcarskoj UBS banci na osnovu kojih će grčka poreska služba napraviti ekspertizu i tačno ustanoviti sve slučajeve izbegavanja plaćanja poreza. Po rečima Ciprasa, posle „spiska Lagard”, s preciznim podacima o dve hiljade računa grčkih građana u francuskim i švajcarskim bankama, poreski organi konačno mogu da otpočnu borbu. Samo na „listi Lagard” koja je još pre nekoliko godina dostavljen tadašnjem ministru finansija Papakonstantinosu, koji je, kasnije, odlukom suda proglašen krivim jer je s nje uklonio imena nekih svojih bliskih rođaka, bila su mnoga imena iz političkog i javnog života. Stanje njihovih bankovnih računa u stranim bankama izazivalo je sumnju i, ne bez razloga, ceo slučaj je dugo sračunato „držan u fioci”.

Međutim, levičarska vlada je rešila da ceo „slučaj Lagard” dovede do kraja i pokrene pitanje dodatnih 500.000 računa o kojima je dobila podatke iz poverljivih bankarskih izvora. Istini za volju, premijer Cipras je ponudio „džentlmensko rešenje” i uputio poslednji poziv svima onima koji imaju velike sume na stranim računima da dobrovoljno prijave porez i, tako, izbegnu krivičnu odgovornost.

Ciprasovoj vladi su hitno neophodna sredstva kako bi podmirila zahteve kreditora, popunila rupu u budžetu, našla alternativne izvore finansiranja i na taj način ublažila drastično povećanje poreza, smanjenje penzija i donekle smirila rastuće socijalno nezadovoljstvo.

Na ulicama Atine ponovo je tokom vikenda bilo dve i po hiljade nezadovoljnih penzionera, zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, koji pokušavaju da utiču na vladu i spreče izglasavanje zakona u parlamentu kojim će biti ozakonjene sve ove nepopularne mere.

Grčki poljoprivrednici s preko 500 traktora i drugih poljoprivrednih mašina nameravaju da blokiraju put Atina–Solun u znak protesta zbog novih poreza koje vlada namerava da ozakoni. Nezadovoljni farmeri najavljuju pokret kolone traktora prema Atini.

Međutim, Ciprasova vlada je pritisnuta rokovima i novim zahtevima poverilaca kojima se, po svemu sudeći, ne žuri da ocene prvu fazu sprovođenja reformi. Pozitivna ocena je, inače, put da se što pre dođe do eventualnih pregovora o restrukturizaciji grčkog duga, na šta premijer Cipras od početka računa kao na jedino realno rešenje za delimični izlazak iz krize. Tako, ima nagoveštaja da predstavnici kreditora neće doći u Atinu već ove nedelje, kako se očekivalo. To znači da se ceo proces odugovlači jer kreditori su, između ostalog, i pokazali da se ne slažu s rešenjima Ciprasovog kabineta oko reformi socijalnog osiguranja i alternativnih načina pokrivanja finansijskih obaveza. Kreditori zato insistiraju na tome da je finansijski manjak oko 900 miliona evra, MMF da je reč o 1,8 milijardi evra a grčka vlada tvrdi da je u pitanju 700 miliona evra za koje treba naći rešenje. Međunarodni monetarni fond smatra da vladin projekt reformi socijalnog osiguranja nije realan i da ima niz nejasnoća oko toga kako popuniti manjak.

Ozbiljan razgovor o toj temi premijer Cipras će s direktorkom MMF-a Kristin Lagard voditi na ekonomskom forumu u Davosu. U međuvremenu, evropski partneri upozoravaju Atinu da se ne igra s MMF-om kao učesnikom u trećem program finansijske pomoći. Evropski komesar za finansije Pjer Mockovici smatra da je učešće MMF-a u paketu od 86 milijardi evra neophodno i da je nelogično Ciprasovo insistiranje na tome da pomoć ove finansijske institucije „Grčkoj nije potrebna”.