Да ли ће „прелетачи” спасти Ђукановићеву владу

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Док део опозиције спрема велики протест за 25. јануар, остатак опозиције се спрема да тога дана реализује „велику политичку трговину” захваљујући којој ће у Скупштини Црне Горе преживети влада премијера Мила Ђукановића, лидера Демократске партије социјалиста (ДПС).

Коалициона власт ДПС-а и Социјалдемократске партије (СДП) траје 17 година, а већ је две године откако је започело тихо мимоилажење око неких капиталних инвестиција у Црној Гори. У јавности је обрачун изашао на видело поводом приватизације и продаје Краљичине плаже, острва Мамула, Светог Стефана, бродоградилишта „Бијела”, плантажа Агрокомбината „13. јул” и других, у којима СДП, партија Ранка Кривокапића, није видела „државни интерес”, као што су то урадили социјалисти Мила Ђукановића. Једино што је те две партије везало било је ишчекивање позивнице НАТО-а и сада, када је та прича добила зелено светло, коалициони партнери су пред разводом.

Да је у току велики политички трансфер, јавно су саопштили представници Демократског фронта (ДФ), који оптужују Позитивну Црну Гору (Позитивна) и њеног лидера Дарка Пајовића да спрема велику превару бирачког тела, то јест да ће његова четири посланика гласати за кабинет Ђукановића, баш онако како је и њихов посланик пре годину и по гласао у локалном парламенту Никшића када је опстала коалиција ДПС-а и мањег коалиционог брата СДП-а.

Ђукановићу су за опстанак кабинета потребна још два гласа: има сигурних 39, јер су након разлаза у СДП-у Иван Браковић и Вујица Лазовић – двојица министара Ранка Кривокапића – остали уз Ђукановића и формирали нову партију Споцијалдемократе (СД).

 Ако све опозиционе партије, рачунајући и Позитивну, остану доследне безброј пута изнетим јавним критикама, влада премијера Ђукановића ће пасти, јер од 81 посланика, ДПС са партијама мањина и СД има 39 гласова.

Но, пад владе није само тренутно једина понуђена опција за превазилажење све компликованије политичке кризе у Црној Гори, будући да се владајући ДПС лако не предаје и узвраћа ударац. А нова рунда обрачуна Ђукановић–Кривокапић почела је и саопштењем потпредседника црногорског парламента испред ДПС, Милутина Симовића, који је рекао:

„Ранко Кривокапић је апсолутно приватизовао и узурпирао највишу законодавну функцију, посебно у последње три године, али тада, као ни свих претходних година, није му сметало што му је Демократска партија социјалиста омогућила да 13 година буде на месту председника скупштине. Кривокапић 18 година, колико је на власти, никада није посумњао у легитимитет избора који су његовој партији и њему обезбеђивали лагодну позицију у власти.”

Одмах је из СДП-а уследио одговор:

„Криза неповерења која постоји није настала због председника парламента него због ДПС, који се и у извештају Европске комисије терети за аферу ’Снимак’ и куповину личних карата на изборима.”

Позитивна Дарка Пајовића поручила је да ће се о влади изјаснити 24. јануара на седници главног одбора, где ће одлучити како ће се њихова четири посланика одредити према овом „исплативом тренутку”, уз поруку да се неће руководити „партијским него искључиво државним интересима”.

У добре намере Позитивне сумња Демос Миодрага Лекића.

Члан Председништва Демоса Драгиша Јањушевић каже да је сценарио изгласавања поверења влади договорен између Пајовића и Ђукановића.

„У ишчекивању да влада добије подршку, пре свега од Позитивне, они би тог дана могли бити уздржани, док би на иницијативу ДПС-а о скраћењу мандата могли дати већину! То би значило расписивање избора по спорном изборном законодавству, на шта остатак опозиције не би пристао, што би још више продубило јаз између власти и опозиције, али би се код Европљана показало као ’демократски искорак’. Такву ситуацију вероватно прижељкује ДПС”, каже Јањушевић.

Да ли ће влада премијера Мила Ђукановића 25. јануара у Скупштини Црне Горе преживети гласовима посланика Дарка Пајовића и хоће ли коначно пет посланика Ранка Кривокапића казати „не” владавини Ђукановића, тешко је са сигурношћу прогнозирати, јер су политички трансфери у Црној Гори постали скоро свакодневица. Прелет посланика из једног у други посланички клуб није ништа ново, једино је тајна колико је и у ком грму тешка каса. Уосталом, можда и нема власти без мане, нити опозиције без галаме.