Тропско воће папрено – килограм до 2.300 динара

У Београд је стигла маракуја, воћка страсти пореклом из Јужне Америке. Цена килограма „права ситница” – око 2.300 динара. Тамарило је допутовао из Перуа, питаја из Венецуеле, а азијска трешња личи из Азије. Килограм ових укусних плодова стаје око 2.200 динара. Ту су и звездаста карамбола, тајландски грејпфрут звани помело, индијанске банане асимина, јабука каки из Јапана, бразилски манго, израелски авокадо, гуава, ананас са Костарике...

До пре неколико година тропско воће занимљивог изгледа било је само привилегија потрошача из егзотичних земаља, а онда се одомаћило и код нас. Велики трговински ланци у престоници релативно су добро снабдевени несвакидашњим сортама, а и на појединим, додуше, малобројним пијачним тезгама купци могу да пронађу воћке које расту у далеким земљама, а узгајају се код нас. Тек понеки пијачни трговац одлучи да тезге обогати тропским „благом” јер је уверен да продаја неће уродити плодом, првенствено због високе цене производа. У хипермаркетима ипак има места и за овакве плодове, иако им је цена углавном папрена. Покрај сваког необичног воћа је и кратко објашњење о његовом укусу, месту порекла и начину конзумирања.

– Грађани све више купују воће и поврће у нашим објектима, због добре понуде, великог избора, високог квалитета, приступачних цена. Водимо рачуна и о оним потрошачима који желе да купе одређену робу и ван сезоне, кад код нас не успева. Тада нам воће и поврће у кратком року долази из најудаљенијих крајева света, из Марока, Туниса, Перуа, Израела, Бразила, Шпаније, са Маурицијуса и других подручја на којима у овом тренутку успева – објашњавају у „Делезу Србија” и уверавају да сваки производ, па и воће које стиже са другог краја света, има своје купце.

– Различити су разлози за куповину. Неки су навикли, али има и купаца који желе и воле да пробају нешто ново.  И велики број хотела и ресторана купује то воће и поврће – додају у „Делезу”.

Несвакидашњи рајски плодови у Србију стижу и из великих тржница Италије, Шпаније и Турске. Тамо се, истичу у компанији „Универекспорт”, налазе специјализоване мреже за прослеђивање оваквог воћа по тржишту Европе.

– За разлику од пре неколико година, у нашој понуди се данас свакодневно могу наћи помело, лимета, личи, кумкват, манго, авокадо... Бележимо значајан раст продаје оваквог воћа јер му се потрошачи који воде рачуна о својој исхрани све више окрећу – објашњавају у „Универекспорту”.

Нутриционисти сматрају да би грађани требало да конзумирају воће и поврће са поднебља на којем живе, без обзира на то што су и тропске врсте богате витаминима и минералима.

– Воће и поврће су незаменљиви у свакодневној исхрани управо због разних фитонутријената и антиоксиданаса који могу да спрече настанак раних обољења. Потрошачи који нису раније били у прилици да пробају тропско воће не би ни требало да комбинују више врста одједном. Најбоље би било да га узму у мањим количинама, уз праћење реакције организма, да би избегли појаву алергије или негативне реакције – објашњава Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”, подсећајући на најновија истраживања која показују да воће треба да се једе у послеподневним часовима јер тада организам најбоље искоришћава шећере из воћа.

--------------------------------------------------------------------------------

Макси” и „Темпо” донирају око 40 тона хране месечно

Цена тропског воћа на тржишту Србије је виша због ексклузивности набавке, транспорта и ограничених количина. Шта се онда догађа са робом која се не прода?

– У нашим продавницама нудимо искључиво прву класу воћа и поврћа. Због тога је и дошло и до повећања отписа хране која је квалитетна и јестива. Као највећи малопродавац у земљи осећали смо потребу да обезбедимо храну и за оне који немају. Тако су „Макси” и „Темпо” осмислили програм донације вишкова хране којим се сваког дана обезбеђује воће и поврће за исхрану 1.800 најсиромашнијих грађана Србије. Захваљујући сарадњи са невладином организацијом „Банке хране” у програму „Помажемо да имају и они који немају”, „Макси” и „Темпо” месечно донирају око 40 тона хране – објашњавају у „Делезу”.

--------------------------------------------------------------------------------

У Србији гаји кинеску урму и камчатску лоницеру

„Све што је необично мора да буде скупо, али пошто су многи егзотични плодови и благотворни, цена каткад није пресудна. На тржишту Београда сада може да се нађе воће које успева и у Србији. Међу њима су кинеска урма која може да издржи и до минус 30 и камчатска лоницера која успева и на испод 40 степени –  објашњава биолог Миле Стојиловић, који у расаднику „Врт здравља” код Петровца на Млави више од две деценије гаји саднице ретког воћа, семе необичног поврћа, лековите и зачинске биљке. У својој ботаничкој башти има више од хиљаду врста биљака из свих крајева света и неколико стотина врста и сорти ретког воћа. Има места и за старо, заборављено воће попут трњина, дрена, оскоруше чији плод подсећа на дивљу крушку, затим за виноградарску брескву и шипак као плод дивље руже.