Ни министарство здравља не зна колико наших лекара ради у иностранству

Тачан број лекара који су у потрази за послом отишли из Србије у иностранство се не зна – у току прошле године, скоро хиљаду лекара затражило сертификат Лекарске коморе Србије, који им је неопходан за рад у иностранству. Како је јуче изјавио министар здравља Златибор Лончар, то не значи да је толики број медицинара заиста отишао у иностранство.

– Да би се сазнао тачан број, морало би да се иде од установе до установе. Може неко споразумно да раскине уговор, његова ствар је да каже да ли ће да каже да иде у иностранство или је почео да се бави нечим другим или је прешао у неку другу болницу. Зато морамо да имамо јединствени информациони систем, на чијем успостављању се већ ради – нагласио је др Лончар.

Да узимање поменутог сертификата заиста не значи да се наш лекар аутоматски запослио у иностранству, потврђује за „Политику” др Весна Јовановић, директорка Лекарске коморе Србије.

Иначе, реч је о документу који се зове „потврда о доброј репутацији” (certificate of good standing). Служи као доказ да је лекар члан Лекарске коморе државе из које долази, као и да није кажњаван за тешко кривично дело против здравља људи, нити за кривична дела која некога чине недостојним обављања лекарског позива. Сертификат важи годину дана.

– Реч је о сертификату који је лекару потребан да би могао да ради било где у иностранству. Важи за један одлазак и једну земљу. Овај документ мора да поседује сваки лекар који одлази на неко усавршавање, без обзира да оно траје 15 дана или шест месеци –објашњава др Јовановић.

Сертификат се издаје на енглеском језику, али у Комори због великог интересовања за рад у Немачкој, овај документ издају и на немачком. У 2015. години документ је затражило тачно 940 лекара, педесетак мање него у 2014. Ранијих година та бројка се кретала од 250 до 400.

Министар здравља навео је да је одлазак наших лекара у иностранство последица неодобравања специјализације претходних година: млад лекар морао је две године да ради као клинички лекар, па тек онда да конкурише за специјализацију. Садање Министарство здравља је изменило ову праксу и до сада је одобрено више од 3.000 специјализација посебно у дефицитарним областима медицине – педијатрији, анестезиологији или радиологији.

– Много је мањи број специјалиста који напуштају Србију због посла у иностранству него младих лекара који су тек завршили студије и чекају посао, волонтирају и не могу да добију специјализацију. Тај однос је 80 опрема 20. Политика неодобравања специјализација у великој мери је кумовала великом одласку младих лекара из Србије – каже др Весна Јовановић.

Многи општи хирурзи, али и дечји кардиолози, који су овладали врхунским умећем уградње стентова, лако налазе посао у Катару, Дохи, Емиратима за месечну плату од 8.000 до 10.000 долара.

На округлом столу који је у октобру прошле године одржан у Институту за јавно здравље Батут наведен је податак да је према попису становника Србије у 2011. години укупно 1.186 лекара грађана Србије радило у иностранству.