Паркинг места ни за лек око Клиничког центра

Средовечни мушкарац, затрпан лекарским налазима и снимцима, ужурбано излази из Института за медицину рада. Нервозно улеће у свој „југо корал” и напушта паркинг у Пастеровој улици. Неколико метара иза њега „ко запета пушка” са упаљена сва четири мигавца стоји „ауди” којим управља видно наелектрисан младић.

„Хајде, бре, колико ти треба да се испаркираш”, гунђа момак кроз полуотворен прозор и брзином муње се убацује на тек ослобођено место.

Сличне слике смењују се из минута у минут у Делиградској, Др Косте Тодоровића, Вишеградској и другим улицама око Клиничког центра Србије. Тако је, жале се пацијенти и њихови пратиоци, сваког дана. Потрага за драгоценим паркинг местом је права мора. Посебно задаје муке људима који долазе из унутрашњости. Ни Београђани се у овом делу града, испресецаним многим уличицама, не сналазе добро, а камоли они који су ту први пут. Они који су приморани да чешће долазе на прегледе, знајући шта их све чека, или користе градски превоз или колима стигну и по неколико сати раније.

– Паркинг сам нашао буквално за минут што је и мене изненадило. Дошао сам доста раније, јер некад место за ауто тражим и по пола сата. Али није ни то највећи проблем. Деси ми се да ми истиче три сата и немам више права да останем на том месту, а преглед се још није завршио. Или седим у колима и чекам, или станем негде са стране и упалим „сва четири” – жали се Дејан Крајчиновић из Алексинца чије речи потврђује и Стојан Грозданић из Панчева.

– Тешко је наћи место, посебно између 8 и 10 часова. Овде се паркира где ко стигне – незадовољно коментарише Грозданић.

Готово идентичне жалбе износе и људи који су на преглед дошли или довели некога из Ивањице, Новог Сада, Руме, Бора, Ковина... „Тону живаца” и горива потроше кружећи по пола сата и дуже по околним улицама. Највише их љути што неретко ауто морају да оставе по пет улица даље и да са болесним члановима породице пешаче до института. Кад заврше код лекара често не могу да се снађу где су им кола.

Очигледно је да 1.600 зонираних паркинг места у оквиру КЦС-а и у његовој околини није довољно.

У „Паркинг сервису”, у чијој су надлежности ова паркинг места, свесни су проблема. Због тога су, наглашавају, у улицама које избијају на КЦС на 430 места у трећој зони омогућили бесплатно паркирање сваког радног дана после 17 часова. Али, у пракси се показало да ни то није решило проблем са паркирањем пацијената, запослених и других посетилаца КЦС-а.

Зонски режим паркирања почео је да се примењује због недостатка места у улицама у околини КЦС-а, али је од тада проблем још већи, тврде у овој здравственој установи.

– Раније смо издавали картице за паркирање, а паркинг су могли да користе само наши запослени и пацијенти. Али, од када су уведене зоне, ту су почели да остављају аутомобиле и суграђани који раде у близини, станари околних зграда који немају резервисано паркинг место, али и други који немају никакве везе са нашом установом, односно многи који нису ни запослени ни пацијенти – наводи Андрија Перовић, помоћник директора КЦС-а за инжењеринг.

И једни и други сагласни су да код КЦС-а мора што пре да се обезбеде додатна паркинг места. Претходних година разматрано је више решења, а као најоптималније оцењена је изградња вишеетажне надземне гараже са 316 нових места у оквиру комплекса КЦС-а. Гаража, која би у најбољем случају могла да буде подигнута до краја године, налазиће се на простору некадашњег хелидрома, који већ неко време „затрпавају” паркирана кола. „Паркинг сервис” урадио је идејно решење за гаражу, али пре него што градња почне треба да се израде и урбанистички пројекат и пројекат о будућем одвијању саобраћаја у целом КЦС-у. Јер због будућег прилаза гаражи режим саобраћаја у појединим улицама ће бити измењен.

Изградњом гараже, указује Перовић, биће решен не само проблем паркирања, већ и саобраћајни колапс који годинама постоји око КЦС-а. Овај објекат неопходан је и због тога што ће део комплекса ускоро постати градилиште. Јер за неколико месеци почеће и дуго најављивани радови на новом објекту Клиничког центра.