Вучић зове Давос у Београд

„Србија ће сачувати стабилност и имати веће стопе раста од предвиђених”, изјавио је премијер Александар Вучић новинарима након што је три дана на Светском економском форуму у Давосу слушао упозоравајуће поруке светске економске елите.

Кинеска економија успорава; азијске, америчке и европске берзе су у паду, цена нафте пала је испод 30 долара за барел, руска рубља и кинески јуан губе своју вредност, док је опоравак европске привреде, упркос упумпавању велике количине пара, и даље анемичан. Ситуацију додатно компликује мигрантска криза, опасност од тероризма, као и заоштрени односи између великих сила.

Србија, са друге стране, а према тврдњи премијера Вучића, евентуалну кризу дочекује спремно, јер су неке тешке мере предузете на време.

– Међународни монетарни фонд је за ову годину за Србију прогнозирао стопу раста од 1,75 одсто. Очекујем да ћемо ове године имати раст од најмање два одсто. Док за следећу очекујемо раст од 2,5 до три одсто. То је динамичан раст – нагласио је премијер Вучић и додао да је када је о 2015. години реч, боље од ММФ-а предвидео колики ће бити раст привредне активности у Србији.

Након састанка са државним званичницима и представницима страних компанија, премијер је изјавио да је добио много похвала за економске и политичке реформе. У агенди председника владе нашле су се многобројне теме: од инвестиција, преко мигрантске кризе, унапређења области информационих технологија, па до образовања. Премијер Србије, који је једини лидер из региона који је добио позив да учествује на 46. Светском економском форуму, организаторe овог догађаја позвао је да дођу у Београд. Извршног директора форума Филипа Резлера позвао да у српској престоници организује регионалну конференцију на тему предузетничког духа, али и миграција. У саопштењу Владе Републике Србије није наведено да ли је Резлеров одговор био потврдан. Оно што је извесно јесте да ће оснивач форума Клаус Шваб, који је заговорник идеје о четвртој индустријској револуцији, ускоро посетити Београд. Србија још није доживела ни трећу, констатовао је премијер Вучић са жаљењем. Али је додао да морамо да радимо и учимо од искуства других.

Премијер се у Давосу састао са Кристин Лагард, директорком ММФ-а, Џимом Кимом, председником Светске банке, Жан-Клодом Јункером, председником Европске комисије, Федериком Могерини, високом представницом ЕУ за спољну политику. Осим са представницима великих компанија (и Мајкрософт је био међу њима), разговарао је са Алексисом Ципрасом, премијером Грчке, Стефаном Ловеном, председником шведске владе, Себастијаном Курцом, министром спољних послова Аустрије. Једна тема доминирала је на готово свим билатералним сусретима. Реч је о мигрантској кризи, која за разлику од економије, ипак забрињава премијера Вучића.

„Први пут сам забринут за оно што ће да се збива”, рекао је премијер подсетивши да долази пролеће, а да у Давосу није видео довољно уверљив и убедљив начин решавања мигрантске кризе.

Светски лидери, када је реч о горућем европском проблему нису имали јединствен став. Док су Волфганг Шојбле, немачки министар финансија и Алексис Ципрас, грчки премијер наглашавали, како Европа мора више да инвестира како би се притисак на спољним границама ЕУ смањио, Мануел Фалс, премијер Француске говорио је о претњи од тероризма. „Јуче је тероризам погодио Париз, сутра ће неког другог”, рекао је Валс. Државни секретар САД Џон Кери изјавио је да ће администрација америчког председника Барака Обаме тражити велико увећање финансијских средстава намењених подршци избеглица широм света и извршити притисак на најмање десет нових земаља да понуде програме за насељавање. САД ће, такође, извршити притисак на земље, које тренутно прихватају избеглице, да удвоструче број оних које насељавају, а за милион повећају и број избеглица у школама и оних којима се легално дозвољава рад, додао је он. Финска, чији је буџет пет пута већи од српског, издваја један одсто – 500 милиона евра за 32.000 избеглица.

„Србија нема ту врсту ресурса, да у овом тренутку може да прими 1.000, 2.000, до 5.000 избеглица, али не и већи број људи јер наша економија то не може да издржи”, рекао је премијер Вучић.

Лидери су разговарали и о затварању граница, али је било и упозорења да би то значило и крај Шенгена, односно крај слободног протока људи, робе, новца, капитала.

Занимљив је утицај миграната на раст инфлације како га је видео Марио Драги, председник Европске централне банке, која месечно упумпава 60 милијарди евра не би ли стимулисала опоравак у Европи. „Велике су шансе да ће опоравак подржати повећана потрошња влада на прилив избеглица”, закључио је Драги.