Највећу жабу већ смо прогутали

Комерцијална банка кренуће у офанзиву, не само на српском, него и на регионалном банкарском тржишту, не задржавајући се само у Црној Гори и Босни, прецизније Републици Српској, где је одавно присутна. Пословне активности планирамо и на тржиштима осталих бивших југословенских република, али и у Аустрији, Русији... У офанзиву ћемо кренути новим производима, који би требало, бар за овај простор, да буду новитет, мада за мене и мој тим нису, јер смо се на њих као на референцу, ослањали и пре уласка у аранжман са власницима Комерцијалне банке. Циљ није да превасходно подигнемо вредност банке пред продају, него да подигнемо њен квалитет, а преко тога и њену вредност на дуги рок, без обзира да ли ће и када бити продата.

Ово је у интервјуу за наш лист рекао Александер Пикер, од пре два месеца председник Извршног одбора Комерцијалне банке. „Политика” га је питала – какви су му планови пред приватизацију банке у 2017. години, али и о томе шта је својим бизнис планом понудио акционарима – држави Србији, као појединачно највећем акционару, као и осталима – ЕБРД-у, ИФЦ, немачком ДЕГ фонд, Сведфонду...

Да ли се банка може продати на задовољство њених акционара? Подаци са берзе, према тржишној вредности акција, показују да вреди 200-220 милиона евра, а само у скорашњој историји акционари су је докапитализовали с око 230 милиона евра. Само држава Србија са 110 милиона евра. Јесу ли акционари на губитку?

То није адекватно стварној вредности, а још мање тржишном и реалном потенцијалу банке. Сигуран сам да се ни власници неће сложити да је то и приближно задовољавајућа цена за њих. Верујем да је по тој цени не би продали. Банку никако не треба продавати брзо и по сваку цену. Треба је поставити на стабилне темеље на дуг рок. Утврдити јасан и сигуран план развоја и учинити је пожељним „пленом” за потенцијалне купце. Направити је банком о коју ће се купци отимати и инвестирати и по вишој цени од тржишне када се увере да је снажна и перспективна.

Какве сте билансе затекли? И сами сте наговестили да би банка после негативних резултата у три квартала 2015. и целу ту годину могла да заврши с губитком. Откуд тај први негативни резултат у скорашњој историји када је банка претходних година редовно имала профит од неколико десетина милиона евра, делила је дивиденде акционарима, бонусе управи и запосленима?

Ту сте потпуно у праву. Банци се догодило оно што се дешава особи која је дуго живела под пригушеним светлом, гледајући се само у свом омиљеном огледалу. Онда се једног дана нашла под јаким снопом рефлекторског светла и схватила да ту има и изгужваних хаљина, ципела које су изашле из моде, фризуре коју треба поправити, као што би се догодило Успаваној лепотици после дугог сна. Тај сноп јаког светла се нама догодио крајем 2015. У кратком року су прокњижене исправке вредности (обезвређења) инструмената обезбеђења по основу кредитних пласмана, прокњижени су трошкови по основу обарања класификације корисника највећих кредита. У међувремену завршени су неки судски спорови, а извршена су усаглашавања и књижења по основу налаза Посебног дијагностичког испитивања Народне банке Србије, са стањем 31. 3. 2015. Битно је, међутим, да су покрића и за ова књижења и за она која су спроведена у наредним кварталима 2015. у целини обезбеђена. Није уобичајено да се толико велика операција ради у тако кратком року, али кад ако не сад? У нову развојну фазу, а у крајњој линији и у приватизацију, улазимо чистих рачуна и јасне визије. Иако банка исказује губитак у 2015, најважнија вест је та да су се све непријатне вести већ догодиле, прогутали смо „највећу жабу” да се метафорично изразим. Банка је стабилна, адекватно капитализована, штедња је на нивоу од 1,6 милијарди евра, а најважније је  да се перформансе текућег пословања и текућег пословног биланса побољшавају.

Колико су НПЛ (проблематични зајмови) узрок губитака, односно исправљено књижење тих кредита што је банка навела? Подсећамо да су се званичници банке до јуче хвалили како је удео ових проблематичних зајмова упола нижи од просека банкарског сектора?

Не бих коментарисао изјаве досадашњих званичника банке. У датој ситуацији можда је то и била приближна слика стварног стања. Она се у међувремену променила. Тога смо свесни и над новом реалношћу у погледу лоших зајмова не вреди да кукамо. Можда је један од разлога због којих су акционари мене поставили на чело банке, управо то, што према решавању НПЛ-а имам потпуно другачији и врло проактиван став. Уверен сам да добрим управљањем НПЛ-ом банка може не само да га држи у границама просека, него може и на њему сасвим лепо да заради. При томе не мислим на решење које је данас најчешће – продаја уз огромне дисконте, чак и у бесцење.

С обзиром на то да сте радили у Србији у Уникредит банци 2004–2007. познавалац сте овдашњег банкарског тржишта. Ипак, како Вам се прилике сада чине, осам или девет година касније? Да ли се нешто, због кризе, променило?

Промена набоље је што су пале камате за кориснике кредита, али је то, на другој страни проблем и за штедише и за банке. Лоше је што захваљујући глобалној кризи нема довољно инвестиција. Привреда не показује знаке значајнијег опоравка иако и ту видимо мале, али важне промене набоље. То доводи до парадокса да у банкарском сектору има новца, али не и довољно квалитетних пројеката у које се тај новац може пласирати.

Чини се да тај парадокс „тишти” и Комерцијалну банку, јер сте лидер у девизној штедњи са 1,6 милијарди евра. Да ли банка има проблем да прода тај новац, јер без тога имате само трошак?

У ситуацији кад евидентно влада недостатак квалитетних корисника кредита, вишак новца заиста може постати проблем, а не предност. Део проблема се решава смањивањем трошка, обарањем пасивних камата које су улазне цене новца за банке, што је процес који се убрзано одвија на српском тржишту и који ће се сигурно наставити. На другој страни заиста је веома тешко наћи квалитетне зајмотражиоце, у зони прихватљивог ризика. Ово је све већи проблем, али успешност менаџера се најбоље и мери тиме како су решили тај проблем.