Шта се деси када мигрант добије име

Жак Одијар, француски редитељ који је за филм „Дипан” награђен Златном палмом у Кану, један је од најзначајнијих гостију Кустендорфа 2016. Аутор филмова „Пророк” и „Рђа и кост” почео је припреме за снимање новог филма вестерна са глумцем Џон Си Рајлијем у главној улози. Реч је о адаптацији романа „Сестре и браћа”, Патрика де Вита. Ово ће бити први пут да Одијар режира на енглеском.

Током Кустендорфа француски редитељ добио је још једно признање. Реч је о награди за „будуће филмове” коју му је уручио домаћин фестивала Емир Кустурица. Он је описао овог режисера као „некога ко филм чини величанственим и неодољивим, ко стоји тачно на линији фестивала и наставља да ради на најбољи могући начин”.

У разговору за наш лист Одијар истиче да је реч о пријатељској награди.

– Посебно је дирљиво то што сам награду добио од самог Кустурице који је мој пријатељ и саборац у послу којим се бавимо. Позвао ме код себе у госте и још ми доделио награду – каже Одијар за „Политику”. Он је на девети Кустендорф стигао у касним вечерњим сатима у недељу па још није успео да осети све чари овог фестивала, али како је јуче истакао, први утисци су му позитивни и „веома је задовољан” што га је Емир позвао.

Који је значај награда данас у свету филма?

– Разликују се фестивалске и награде које су у категорији Оскара или Цезара. Награде које се додељују на фестивалима у Кану и Берлину су посебно значајне. Оне немају само тржишни значај, већ одају и уметничко признање. Када се филм приказује на фестивалу у Кану то значи да ће га гледати гледаоци широм света без обзира на то да ли је награђен или не.

Тема емиграната којом се бавите у награђеном филму „Дипан” веома је актуелна. У филму је реч о троје људи из Шри Ланке који се претварају да су породица како би дошли у Париз. Тамо их чекају нови изазови. Док сте припремали филм да ли сте могли да претпоставите да ће избегличка криза експлодирати у Европи?

– Не, нисам могао то да претпоставим, иако сам имао тај проблем пред носом. На филму сам радио четири године. Нисам биће са вишом интелигенцијом да бих знао да је реч о теми која ће постати изузетно важна.

У филму „Дипан” представили сте патњу и проблеме са којима се срећу емигранти при доласку у Европу. Након свих немилих догађаја који су нас задесили, какав је однос обичног човека према једној обичној емигрантској породици у Француској?

– Не знам. То није питање из света филма.

„Дипан” је комплексан филм, драма која буди снажна осећања и реакције. Да ли је можда управо то један од разлога због којег су поједини критичари дигли глас када је „Златна палма” отишла управо вама?

–Увек жалим јер људи након филма увек очекују да се нешто више каже. Преузео сам чињенице из живота и направио филм. Моја улога редитеља је да трансформишемо реалност. У овом случају хтели смо да представимо мигранта. То је особа која нема ни лице ни тело. Хтели смо да видимо шта ће се десити уколико му дамо име, лице, тело па чак и мисао. Нешто слично се десило када смо видели тело трогодишњег дечака Ајлана како лежи на плажи.

Почели сте рад на новом филму, то ће бити вестерн на енглеском језику, на којем ћете радити са холивудским звездама. Како теку припреме?

– Тренутно патим.

Да ли ћете у новом жанру да се представите публици у истом светлу у којем вас иначе гледамо или ће то бити нешто сасвим ново?

– То мора бити нешто ново и то је за мене најважније. То мора бити нешто што ће ме инспирисати, држати моју пажњу и радозналост у периоду од три-четири године. Уколико не буде тако, ја ћу прекинути филм.

Да ли имате неку поруку за младе колеге, поготово за оне који ће се први пут представити на Кустендорфу?

– Више бих волео да они мени пошаљу поруку, да ми кажу шта мисле о мени и како доживљавају мој рад.