Šta se desi kada migrant dobije ime

Žak Odijar, francuski reditelj koji je za film „Dipan” nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, jedan je od najznačajnijih gostiju Kustendorfa 2016. Autor filmova „Prorok” i „Rđa i kost” počeo je pripreme za snimanje novog filma vesterna sa glumcem Džon Si Rajlijem u glavnoj ulozi. Reč je o adaptaciji romana „Sestre i braća”, Patrika de Vita. Ovo će biti prvi put da Odijar režira na engleskom.

Tokom Kustendorfa francuski reditelj dobio je još jedno priznanje. Reč je o nagradi za „buduće filmove” koju mu je uručio domaćin festivala Emir Kusturica. On je opisao ovog režisera kao „nekoga ko film čini veličanstvenim i neodoljivim, ko stoji tačno na liniji festivala i nastavlja da radi na najbolji mogući način”.

U razgovoru za naš list Odijar ističe da je reč o prijateljskoj nagradi.

– Posebno je dirljivo to što sam nagradu dobio od samog Kusturice koji je moj prijatelj i saborac u poslu kojim se bavimo. Pozvao me kod sebe u goste i još mi dodelio nagradu – kaže Odijar za „Politiku”. On je na deveti Kustendorf stigao u kasnim večernjim satima u nedelju pa još nije uspeo da oseti sve čari ovog festivala, ali kako je juče istakao, prvi utisci su mu pozitivni i „veoma je zadovoljan” što ga je Emir pozvao.

Koji je značaj nagrada danas u svetu filma?

– Razlikuju se festivalske i nagrade koje su u kategoriji Oskara ili Cezara. Nagrade koje se dodeljuju na festivalima u Kanu i Berlinu su posebno značajne. One nemaju samo tržišni značaj, već odaju i umetničko priznanje. Kada se film prikazuje na festivalu u Kanu to znači da će ga gledati gledaoci širom sveta bez obzira na to da li je nagrađen ili ne.

Tema emigranata kojom se bavite u nagrađenom filmu „Dipan” veoma je aktuelna. U filmu je reč o troje ljudi iz Šri Lanke koji se pretvaraju da su porodica kako bi došli u Pariz. Tamo ih čekaju novi izazovi. Dok ste pripremali film da li ste mogli da pretpostavite da će izbeglička kriza eksplodirati u Evropi?

– Ne, nisam mogao to da pretpostavim, iako sam imao taj problem pred nosom. Na filmu sam radio četiri godine. Nisam biće sa višom inteligencijom da bih znao da je reč o temi koja će postati izuzetno važna.

U filmu „Dipan” predstavili ste patnju i probleme sa kojima se sreću emigranti pri dolasku u Evropu. Nakon svih nemilih događaja koji su nas zadesili, kakav je odnos običnog čoveka prema jednoj običnoj emigrantskoj porodici u Francuskoj?

– Ne znam. To nije pitanje iz sveta filma.

„Dipan” je kompleksan film, drama koja budi snažna osećanja i reakcije. Da li je možda upravo to jedan od razloga zbog kojeg su pojedini kritičari digli glas kada je „Zlatna palma” otišla upravo vama?

–Uvek žalim jer ljudi nakon filma uvek očekuju da se nešto više kaže. Preuzeo sam činjenice iz života i napravio film. Moja uloga reditelja je da transformišemo realnost. U ovom slučaju hteli smo da predstavimo migranta. To je osoba koja nema ni lice ni telo. Hteli smo da vidimo šta će se desiti ukoliko mu damo ime, lice, telo pa čak i misao. Nešto slično se desilo kada smo videli telo trogodišnjeg dečaka Ajlana kako leži na plaži.

Počeli ste rad na novom filmu, to će biti vestern na engleskom jeziku, na kojem ćete raditi sa holivudskim zvezdama. Kako teku pripreme?

– Trenutno patim.

Da li ćete u novom žanru da se predstavite publici u istom svetlu u kojem vas inače gledamo ili će to biti nešto sasvim novo?

– To mora biti nešto novo i to je za mene najvažnije. To mora biti nešto što će me inspirisati, držati moju pažnju i radoznalost u periodu od tri-četiri godine. Ukoliko ne bude tako, ja ću prekinuti film.

Da li imate neku poruku za mlade kolege, pogotovo za one koji će se prvi put predstaviti na Kustendorfu?

– Više bih voleo da oni meni pošalju poruku, da mi kažu šta misle o meni i kako doživljavaju moj rad.