Меркелова сече крила опозицији

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – У сусрет мартовским покрајинским изборима у немачким покрајинама Баден-Виртемберг, Рајнланд-Пфалц и Саксонија-Анхалт, нервоза међу владајућим странкама постаје све већа будући да на таласу незадовољства јавности због избегличке кризе у Немачкој расте популарност десничарске и антиевропске партије Алтернатива за Немачку (АфД). Према најновијим анкетама АфД ужива подршку 10 одсто бирачког тела, што представља раст углавном науштрб Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел која бележи пад од два одсто и сада би заједно са сестринском ЦСУ укупно освојила 36 одсто Немаца.

Њихов коалициони партнер – Социјалдемократска партија (СПД) – бележи стабилну подршку 25 одсто бирача, али је заједно са демохришћанима кренула да на све начине онемогући успон АФД-у, који на савезним изборима 2013. „за длаку” није успео да пребаци изборни цензус од пет одсто гласова и уђе у Бундестаг. Немачка влада најпре је крајем прошле године променила закон како би онемогућила досадашњи начин финансирања АфД-а, потом се сазнало од службе државне безбедност да надзире ову странку, а сада на све начина настоји да утиче да АФД остане у медијском мраку, и то тако што владајуће странке притискају јавне телевизије да у ТВ дебате не зову представнике АфД.

АфД је настао као економско-либерални покрет, који презире европску монетарну унију и евро, заснивајући пре три године своју кампању искључиво на залагању да се Немачка врати на коришћење немачке марке. Овој партији су критичари пребацивали да игра опасну игру „пецање” бирача у десничарским водама, да је популистичка и да има жељу да стекне политичке поене на ширењу страха од апокалиптичних сценарија по имовину и штедне улоге Немаца.

Упркос неуспеху да уђе у Бундестаг и томе да се странка поцепала па су је напустили поједини оснивачи, укључујући и председника партије, АфД је нови замајац добио прошле године када је Немачку запљуснуо талас од 1,1 милион избеглица. Критика евра је пала у трећи план, а сада АфД инсистира на антиизбегличким ставовима, због чега га поједини европски аналитичари стављају у исти кош са европским десничарским странкама, попут холандске Странке за слободу, француског Националног фронта и мађарског покрета Јобик.

Осим тога, поједини руски медији су пре две године писали да је АфД међу европским странкама које су део новог међународног конзервативизма, под наводним вођством руског председника Владимира Путина. Тада је истицано да би Русија могла преко АфД-а да купује злато, будући да је ова немачка странка кренула да финансира свој рад трговином златом. Ову финансијску стратегију АфД је засновао на пресуди немачког Уставног суда који је наложио странкама да ако желе да буду финансиране из јавних буџета  морају најмање половину својих прихода да стекну из властитих извора.

Суд у Карлсруеу је тиме желео да натера странке да више прикупљају донације присталица, а да се мањим делом финансирају од новца пореских обвезника.

АфД је сматрао да то даје политички утицај лобистичким групама па је уместо прикупљања прилога кренуо у уносну трговину златницима и златним полугама, тврдећи да се код њих златне полуге могу купити јефтиније него код банака. Иако је лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” утврдио да то баш и није било тачно, АфД-у је ова трговина ишла веома добро па је на основу добијеног профита значајно повећао укупне приходе, а у складу са тадашњих законом повећао и износ новца који добија из јавних фондова.

Док је немачки министар финансија Волфганг Шојбле месецима истицао да је АфД „брука за Немачку”, немачка влада је променила закон о финансирању странака па онемогућила АфД-у да се успешно финансира само на трговини златом, већ га је натерала да прикупља донације грађана уколико жели да добију и новац који им припада из јавних фондова.

Док је потпредседница АфД-а Беатрикс фон Сторх овај закон оценила као „егзистенцијални напад на АфД”, утицајни политички магазин „Шпигл” је открио да је владајући СПД у једном документу тражи од Савезне службе за одбрану устава (немачке државне безбедности) да убудуће шпијунира АфД због његових, како истичу, „опасних десничарских тенденција”.

Последњи у низу притисака на АфД догодио се минулих дана када је под притиском СПД-а и опозиционих Зелених (који су на власти у појединим покрајинама) регионални јавни сервис СРВ забранио појављивање представника АфД-а у ТВ дебатама уочи покрајинских избора. Сличан притисак је извршила и потпредседница ЦДУ Меркелове Јулија Клекнер, која је одбила да се појави у ТВ дебати на коју је позван представник АфД-а.

То је изазвало дебату о демократији у Немачкој, при чему су поједини новинари, попут Рихарда Менга, сматрали да је забрана за АфД-а уведена с правом, истичући да „се не смеју дати исти услови за представнике дискриминатора”, мислећи на АфД који пропагира антиизбегличке ставове.

С друге стране, дописник из Немачке швајцарског листа „Тагес анцајгер” Доминик Ајгенман сматра да забрана само помаже АфД-у и омогућава му да стекне још више гласова представљајући се као жртва „доминантног (политичког) дискурса”.

Према анкетама, и већина Немаца (53 одсто) није сагласна да се АФД-у забрани учешће на јавним дебатама на државним телевизијама, док 34 одсто сматра да десничарским ставовима ипак није место на телевизијским екранима.